Glavni meni

Prijava korisnika



Alergija na ubod pčela PDF Štampa
nedelja, 06 mart 2011 22:43


Publikacija__savetovanja-2010 Prim. dr.med.  Vidoje Kulić, pčelar iz Sombora

Tekst objavljen u Zborniku radova na Savetovanju pčelara u Novom Sadu marta 2010. godine

O žaoku i pčelinjem otrovu

Alergija je prekomerna reakcija organizma na specifičnu, inače neškodljivu materiju, ili više njih, poznatih pod zajedničkim imenom alergeni, čak i onda kada su prisutni u maloj koncentraciji. U porastu je alergija  ljudi na razne materije iz prirode, pa  i na ubode insekata posebno pčele, ose i stršljena. Engleski stručnjaci pokazuju da se, poslednih 10 godina, broj alergičnih osoba povećao za sedam puta. U Americi je u poslednjoj deceniji dvadesetog vaka svaki treći stanovnik bio alergičan na neku materiju. U toj zemlji  za godinu dana umre 40 ljudi od uboda pčele. Naši pedijatri izveštavaju da se naglo povećao broj alergične dece. Od svih životinjskih otrova najčešća smrt nastaje od otrova pčele. U predelima gde ima puno zmija otrovnica (Dalmacija) mnogo više ljudi strada od pčela nego od zmija.

Čovek sa normalnim imunitetom  podnese i desetine pčelinjih uboda, u jednom danu, bez štetnih poesledica, dok alergična osoba može da umre od samo jednog uboda za pola sata. Posebno su u opasnosti osobe koje nose naslednu sklonost ka alergiji  (atopičari).

Pčelinji otrov je jedan od najjačih bioloških otrova, ravan otrovu  zmija otrovnica i otrovnih gljiva. Stvaraju ga mlade pčele u prve dve nedelje života u specijalnom aparatu koji se nalazi u zadku pčele i to što se stvori  u tih dve nedelje  ostaje,  nema obnavljanja. Aparat se sastoji iz dve cevaste žlezde, velike i male, kanalića i žaoke.
aoka_1


Sl. 1. a- žaoka, b- kesica sa otrovom

 

 

Žlezde luče različit sasatav sekreta u jednoj je kisele, a u drugoj baznoe reakcije i pojedinačno nisu otrovni, tek kad se spoje postaju otrov. Žaoka je oštra i testerasto nazubjena, zbog čega pčela, pri ubodu sisara, ne može sa je izvuče nego se iskida ceo aparat, a pčela strada. Za razliku od pčele, osa i stršljen  mogu  više puta da ubodu, zato što  imaju ravnu žaoku.
Pčelinji otrov poseduje specifičan miris (feromon) koji  je alarm na opasnost po pčelinje društvo, pčele se uznemire  i kada se dobije jedan ubod  može se očekivati napad drugih pčela.

Ukupna količina otrova koja se nalazi u kesici iza žaoke je oko 0,3 –0,5mg. U momentu uboda kroz žaoku se u telo ubrizga  oko jedna trećina otrova iz kesice uz žaoku, a kasnije,  dva do pet minuta, skupljanjem kesice ubrizga  se i ostali deo otrova. Zato je važno odmah  po ubodu izvaditi žaoku da se spreči ovo dodatno ubrizgavanje otrova.

Otrov je složenog hemijskog sastava; dokazano je da sadrži preko 50 raznih materija, pretežno belančevinaste prirode,  najviše ima  melitina  oko 50%, a zatim slede razni fermenti kao: hijaluronidaza, fosfolipaza A2, kisela fosfataza, apamin i mnogi drugi sastojci.

Dejstvo otrova na organizam čoveka

Dejstvo otrova pčele na organizam čoveka je kompleksno i  zavisi od :
•    individualne osetljivosti na otrov,
•    količine otrova koju čovek primi i
•     mesta uboda.
Najveći deo ljudske populacije,  relativno dobro podnosi ubod pčele, a oko 2-3% je preosetljivo-alergično na pčelinji otrov. Alergične osobe posle samo jednog uboda mogu imati teške posledice po zdravlje, a može im biti ugrožen život. Nekad  ubod  samo jedne pčele, za   20-30 minuta, može da izazove smrt čoveka.
Nealergične osobe podnose i desetine uboda pčela u jednom danu, bez ozbiljnih posledica. Stotina i  više uboda pored lokalnih rekacija, izazivaju   opšte-sistemske reakcije organizma, a  300 i više ozbiljno ugrožavaju zdravlje, pa i život.  Oko 500 uboda  pčela smrtonosni su za većinu jedinki ljudske populacije, ma da su opisani pojedini  slučajevi   preživelh i posle dve hiljade uboda.
Kako reakcija organizma zavisi od mesta uboda, vidi se kod uboda u oko, kad ubod može dovesti do gubitka vida na to oko a, posledično može biti  slabljenja vida   drugog oka.

Ubod u jezik ili ždrelo može dovesti do takvog otoka mekih tkiva da preti opasnost od zagušenja.

Reakcija organizma čoveka na ubod pčele može biti  lokalna i sistemska.

Lokalna reakcija je toksična i  manifestuje se bolom na mestu uboda, otokom oko ubodne ranice sa blagim izdignućem iznad nivoa kože, crvenilom  kože i svrab. Otok se može proširiti i na dalja područja tela lice, usne, očni kapci.    

Opšta-sistemska rekacija se može podeliti u četiri stepena:
•    Prvi stepen čini  urtikarija (koprivnjača), svrab kože, otok usana i kapaka, crnenilo  konjuktiva, suzne i crvene oči i kijavica,
•    U drugom se uz koprivnjaču, javljaju veće otekline, mučnina, povraćanje proliv, malaksalost, preznojavanje,.
•    Treći  stepen karakteriše otežano čujno disanje, sviranje  u plućima, promukao govor, otežano gutanje i smušenost.
•    U četvrtom se stepenu uz navedeno javlja kolaps, pad  krvnog pritiska, ubrzan slab puls, cijanoza (tamnoplava boja kože i sluznica), ne kontroliše se mokreneje i stolica, gubitak svesti i to je praktično uvod u šok.

reakcije_na_ubod_pela

Sl.2. Različite reakcije na ubod pčela

Dijagnoza alergije na otrov  pčele postavlja se na osnovu:

  • saznanja da je neko imao alergijsku rekaciju na ubod pčele ili da je imao bilo kakvu alergijsku reakciju ,
  • alergijskih kožnih testova i provokativnih testova i
  • određivanju količine specifičnih IgE antitela  (RAST) .

Testovi se izvode u za to ovlašćenim ustanovama osposobljenim  da primene adekvtnu   terapiju i reanimaciju u slučaju neželjenih reakcija.
Alergija uopšte, pa i alergija na pčelinji otrov, ne mora biti stalna. Ona se  u toku života  može menjati,  tako da osobe koje su bile alergične postanu imune i suprotno, pa se dešava da dugogodišnji pčelari, koji su normalno reagovali na ubod pčele, postanu alergični. Zbog pada  opšte odbramdbene spososbnosti organizma ranije nealergična osoba  postaje preosetljiva i ta preosetljivist može da traje neko vreme i sposntane nestane ili da ostane trajna. U naše doba oslabljeni imunitet je vrlo proširen problem. Za to su najviše krivi zagađena okolina, nezdrav način života i nepravilna ishrana.

Navešću primer jednog našeg kolege pčelara. Zvao me je jedan pčelar za savet i, skoro panično, mi  rekao da je postao alergičan na ubod pčele. Pošto  mu je pčelarenje  sada jedino zanimanje  može biti egzistencijalno ugrožen. Umirio sam ga i savetovao da sačeka neko vreme, bar tri nedelje, da ne ide na pčelinjak, ili da se maksimalno fozički zaštiti i uzme tabletu antialergika, ako baš mora da nešto neophodno   uradi i da na pčelinjak ne ide sam. Nakon mesec dana savetovao sam mu da, uz lekarski nadzor, uzme jednu pčelu da je stavi na ruku da ga ubode i da posle 10 sekundi izvadi žaoku,  Ako nema burnije rakcije da to ponovi sledeći dan, ali da žaoku vadi nakon 5 minuta. Ako nema ni tada alergiske rekacije alergija je najverovatnije bila prolazna i prestala spontano. Ali, za svaki slučaj, da uzme tabletu antialergika svaki put, bar neko vreme, kad ide na pčelinjak.  Ako i dalje ima alergisku reakciji nije sve izgubljeno, postoji desenzibilizacija (imunozacija) koja će ga učiniti ne alergičnim. Na sreću sve je bilo u redu, alergiska rakcija je bila prolazna.

Prva pomoć, lečenje i zaštita

Odmah nakon uboda, treba izvaditi žaoku da se spreči istiskivanje preostalog dela otrova.   Na mesto uboda treba staviti hladne obloge  (led, hladnu vodu ili neki hladan predmet,)  ili  premazati ubodnu ranicu nekim od antialergijskih lekova za lokalnu primenu (masti ili kreme), ili propolisom, medom, alkoholom, sirćetom, bokvicom, šta je pri ruci.

Ako se pojavi neka od sistemskih rekacija  potebno je primeniti lekove protiv alergije koje bi trebalo da ima svaki pčelar u pčelinjaku i potom ne oklevati nego prevesti ugroženu osobu do prve zdravstvene institucije, gde će mu se pružiti adekvatna stručna pomoć. Može opšta alergiska rekcija da javi nakon 12-24 sata, takozvana odložna rekcija. Zato primena lekova na pčelinjaku imaju funkciju da dobijemo u vremeno da stignemo do zdravstvene ustanove.

Kod  uboda u jezik  odmah dati lek antialergik, staviti kocku leda u usta i hitno prevesti osobu do lekara. U nedostatku leda, po starom pčelarskom iskustvu, dati zalogaj kuhinjske soli držati ga u ustima, čime se  osmozom izvlači tečnost iz sluznica i imanjuje mogućnost nastanka angioedema i zagušenja.
Ako se desi ubod u oko treba oko isprati vodom, staviti hladan oblog na oko dati antihistaminik tabletu i hitno prevesti ugroženu osobu očnom lekaru, posledice mogu biti gubitak vida  oka.

Svaki pčelar treba da ima na pčelinjaku   lekove protiv alergije, kao i svaka osoba koja je alergična, a naročito ako su imali anafilaktičku (burnu) reakciju. Osobe koje su iz grupe atopičara (nasledna sklonost alergiji) i one koje su imale anafilaktičke( burne i nagle) alergiske reakcije morali bi uvek uz sebe da imaju samodavajuću injekciju adrenalina (EPI-PEN)

Pčelarima preporučujem da imaju   malu priručnu apoteku u čijem sastvu je jedan od antihistaminika u tabletama  i jedan od kortikosterida takodje u tabletamaito, a još kad bi imali i samodavajuću injekciju adrenalina onda bi bili obezbeđeni za prvi pomoć. Lekove treba  koristiti strogo po upustvu,  krupno napisanom na pakovanju, sa naznakom da se uzima samo jedna tableta antialergika (anthistaminika ) na dan, a dalje korišćenje samo po uputstvu lekara. Pčelari  osposobljeni za parenteralnu-injekcjisku terapiju trebalo bi da imaju  antihistaminike, kortikosteroide i adrenalin u injekcijama.

Lek izbora i spasonosni lek, kad se nakon uboda razvija teška sistemska reakcija i ide ka  anafilaktičkom šoku, je EPI-PEN (adrenalin) samodavajuća injekcija.

samodavajua_inekcija

Sl.3. Samodavajuća inekcija

Nema je još u našim apotekama  Ovu injekciju bi obavezno trebale da imaju osobe koje znaju da su alergične na ubod insekta ili su  doživele anafilaktičku reakciju.
Često pitanje pčelara je da li se antialergiski lekovi mogu dat preventivno pre početka rada na pčelinjaku, selidbe, vrcanja i slično?

Prenosim  stav Harri Richesa iz Engleske, poznatog stručnajka apiterapeuta; u svom saopštenju o alergiji na pčelinji otrov  na Apimondiji u Ljubljani 2003 gdine koji je preporučio  osobama koje su imale alergične reakcije da obavezno preventivno uzmu jednu tabletu antialergika sat vremena pre početka rada na pčelinjaku. Takođe pčelari koji posle uboda pčele imaju velike lokalne otoke koji traju satima i danima, takođe, treba  preventivno da  koriste tabletu antihistaminika.

Osobe koje imaju srčane smetnje, posebno sa aritmijama srca treba da budu oprezni i da antihistaminike koriste uz konsultaciju lekra,  jer postoji mogućnost da  nakon uzimanja  leka  iz ove grupe dođe do poremećaja   srčanog  ritma, osim toga  većina ovih lekova imaju sedativno dejstvo, i nije preporučivo da se upravlja motornim vozilom posle uzimanja tih lekova. Zbog toga ja nisam preporučivao da pčelari preventivno koriste antihistaminike. Međutim od kada su na tržištu najselektivniji antialergici, sa minimalnim sporednim dejstvima, ne protivim se da se najselektivniji antihistaminici mogu koristiti i preventivno. Zato je najbolje pri izbora leka konsultovati se sa svojim lekarom.

Kod osoba koje su imale teške oblike reakcije od pčelinjeg uboda  potrebno je sprovesti  alergološko ispitivanje, da se utvrdi   stepen alergije  Postoji mogućnost, što se poslednjih 30 godina uspošno izvode, da se ostljive osobe oslobode alergije na pčelinji otrov. Ta zaštitna mera je aktivna imunizacija desenzibilizacija ili hiposenzibilizacija. Ona je apsulutno  indikovana kod rizičnih grupa kao što su osobe koje  su doživele  anafilatičku reakciju, ili imaju urođenu alergiju  (atopičari) i oni koji su često u kontaktu s pčelama, prvenstveno pčelari, šumari i sl. Desenzibilizacija se izvodi   vakcinom  napravljenom od pčelinjeg otrova. U početku se   daju  male doze otrova u kožu,  koje se sukcesivno povećavaju na određeno vreme, dok se ne dostigne količina koja odgovara  jednom ubodu pčele i dok se  normalizuje nivo specifičnih antitela ( posebno Ige) u krvi.   Ako  posle  te primljene   količine otrova  nema alergijske reakcije, a nivo antitela IgE normalan smatra se da je desenzibilizacija uspešna. Kasnije se nastavlja primena vakcine, kao doza održavanja, na tri meseca a potom na godinu dana.  Taj proces traje dugo i trebaa biti strpljiv i imunizaciju dovesti do kraja. Saopštenja su vrlo optimistična,  uspeh je  preko 95 posto.

Vakcina (od pčelinjeg otrova) se kod nas priprema u  Zavodu za imunologiju na Torlaku, u Beogradu a primenjuje se u ambulantama ili bolnicama koje su za takvu intervenciju opremljene.

Opšte mere zaštite od uboda pčele su:

•    izbor  lokacije pčelinjaka na mesto gde  pčele neće ugrožavati ljude;
•    llična zaštita- zaštitna odeća, bez kozmetičkih i drugih mirisa, uzdržavati se konzumiranja alkohola za vreme pčelarenja;
•    rad na pčelinjaku u optimalno vreme, kad pčele ne napadaju, odnosno manje se brane;
•    pune mere bezbednosti pri seobi pčela;
•    alergijsko testirane pre početka  pčelarenja,  ne znači da oni koji su alergični na pčelinji orov moraju odustai od namere, jer oktivnom imunizacijom hiposezibilizacijom  (vakcinom) mogu da se reše tog problema;
•    vek imati u pčelinjaku najmanje jedan lek protiv alergije.

 

Pretraga

Aktuelno

Brojač poseta

mod_vvisit_counterdanas170
mod_vvisit_counterukupno234995

posetilaca na sajtu: 3