Danas je u Velikoj sali Opštine Kikinda održan sastanak između pčelara opštine Kikinda i gradskih vlasti. Od sedam predsednika Udruženja pčelara koja rade na teritoriji Kikinde, čak pet je bilo prisutno sastanku a ukupan broj prisutnih je bio relativno skroman, nešto preko 30.

Takođe je došao da nas podrži i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, gospodin Radomir Vlačo. Ispred gradskih vlasti prisutna je bila gospođa Bosiljka Srdić, zamenica gadonačelnika, Miroslava Krnić i Maja Pilipović iz sekretarijata za zaštitu čovekove sredine. Razgovor je bio vrlo konstruktivan, na momente emotivan ali u svakom slučaju doveo nas je do zajedničkog cilja. Iako grad nije nadležan za dosta oblasti u kojima bi trebalo popraviti rad, obećano nam je da će se u narednom periodu akcenat bazirati na edukaciji ratara, a gospođa Srdić je predložila da se formira radna grupa sačinjena, pre svega od pčelara ali i sekretara za poljoprivredu, nadležnog člana gradske uprave za mesne zajednice i Sekretarijata za zaštitu čovekove okoline. Takođe je gospođa Srdić predložila da Miroslava Krnić i Saša Čolak zajedno posete sve medije u gradu, kako bi i kroz medijsku kampanju doprli do ratara.

Radomir Vlačo je pohvalio napore Udruženja pčelara Kikinda, istakavši da se zaista borimo za pravu stvar i ponudio svaki vid podrške.

Mi pčelari smo spremni na svaki vid saradnje kako bi se uveo red i poštovao zakon. Takođe smo svesni da se dugogodišnji problemi ne mogu sami od sebe rešiti, nego da je to dugotrajan proces u kom svakako ni jedna strana neće biti sasvim zadovoljna.

U celosti postavljamo pismo, koje je Saša Čolak predao zamenici gradonačelnika, gospođi Srdić.

„Poštovani,

Došli smo da vas upoznamo sa sve većim problemima u pčelarstvu. Krađe košnica i pčela su nam postale sudbina, povremeno spaljivanje košnica pa i bahatost pojedinaca, koji jednostavno zađu i ljudima unište kompletne pčelinjake bez ikakvog razloga. Vrlo nam je teško da dobro radimo u periodu cvetanja suncokreta, kada se u naš grad sliju hiljade i hiljade košnica iz cele Republike. Nedostatak zakonske regulative u vezi sa organizacijom doseljavanja gostujućih pčelinjaka nam vezuje ruke i samim tim destimuliše razvoj pčelarstva našeg grada. Međutim, ma koliko bolno bilo sve ovo što sam naveo, postoji jedan veliki problem koji nas uništava i vraća godinama unazad a to je trovanje pčela.

Naime, opština, pokrajina i republika su prepoznale značaj pčela i pčelarstva i na sve načine nam pomažu da ova, sad već ozbiljna grana poljoprivrede, napreduje na opšte zadovoljstvo i ponos svih nas pa i Vas. Izdvajaju se ogromna sredstva i napredak je očigledan na svim poljima.

U 2017 godini, po podacima iz trezora, Kikinda je imala 211 pčelarskih gazdinstava sa 10804 registrovane košnice, po čemu spadamo u sam vrh u Srbiji sa brojem košnica po glavi stanovnika . U ovu cifru nisu uračunati pčelari čije košnice nisu registrovane. Po slobodnoj proceni u Kikindi ima 3-4000 košnica više od prijavljenih košnica u gazdinstvima, što ukupno iznosi 14-15000.

Pčelinji proizvodi kikindskih pčelara su vrhunskog kvaliteta, što pokazuju i rezultati uzorkovanja i analiza. Trudimo se maksimalno da opravdamo poverenje koje nam ukazujete time što podstičete pčelarstvo Kikinde.

Pre tri godine, kada je u Kikindi uništeno 3509 košnica (samo one gde je decidno utvrđena šteta) i načinjena nam šteta od preko 82.600.000 dinara ili približno 700.000 evra, istrpeli smo i razna podmetanja kako je naš med opasan i zatrovan, što ni jedna jedina analiza nije pokazala.

Kod ove štete, jedinu pomoć koju smo dobili jeste ta da je naš grad platio analize a pokrajina dala pomoć od 2 kg pogača za zimsku prihranu pčela, što je iznosilo oko 300 dinara po košnici. Znači šteta po košnici je iznosila oko 24.000 a pomoć 300 dinara. O bilo kakvoj ozbiljnoj odšteti nije bilo ni govora jer svi su utvrdili da je trovanja bilo ali trovača nisu našli.

Pošto više nemamo načina da se sami borimo protiv trovanja pčela, na ovaj način pokušavamo da alarmiramo širu javnost o svemu što nam se dešava već više od 10 godina a i Vas da upoznamo sa našim mukama. Sami smo pokušali da zainteresovane putem plakata obavestimo o svim aspektima zaštite bilja od štetočina i istovremeno zaštite pčela od trovanja.

Međutim…

Koliko god se mi trudili da pčelarstvo dovedemo do savršenstva, postoje problemi koje mi sami ne možemo da rešimo, pa se ovim putem obraćamo Vama za pomoć.

Svake godine u aprilu i julu pčelari Kikinde trpe strahovite štete od nesavesnih ratara koji svoje kulture, poput voća, uljane repice i suncokreta tretiraju u zabranjenom trenutku i to zabranjenim sredstvima.  Kao primer, navodim slučaj jednog kolege u čijim mrtvim pčelama je u toku zime pronađen otrov Gaučo, koji je inače, kao neonikotinoid zabranjen u Srbiji.

Udruženje pčelara Kikinda je zimus organizovalo zajednički, edukativni skup pčelara i ratara i to je dalo dosta dobre rezultate, jer postoji dosta ratara koji su vrlo savesni ljudi i pravi domaćini. Gospodin Siniša Ilinčić, zaštitar i pčelar je objasnio svima da je tretman uljane repice i voća u cvetu, pre svega zabranjen zakonom o zaštiti bilja a pored toga je štetan za same biljke i poguban za pčele. Tokom predavanja je detaljno objasnio kako se vrši pravilna zaštita bilja od štetočina i kako se istovremeno pčele štite od trovanja. Pre svega naveo bih ponašanje AD Kozara iz Banatskog Velikog Sela, firmu Ćorić Agrar iz Bašaida, kao i poljoprivredno gazdinstvo Bajšanski iz Kikinde, koji su pokazali savršeno razumevanje i zaštitom svog bilja nisu napravili nikakvu štetu pčelarima a samim tim što su sačuvali pčele, povećali su i svoje prinose.

Na žalost, imali smo i sasvim suprotne primere, gde su se pojedine firme potpuno oglušivale o molbe i upozorenja da  ne tretiraju svoje parcele pod uljanom repicom koja je u fazi cvetanja, na primer, vrlo otrovnim preparatom Konzul, koji uopšte nije predviđen za tretman biljaka u punom cvetanju. Imali smo primere protekle nedelje gde umalo nije došlo do fizičkih obračuna u ataru, što vam može potvrditi i predsednik Mesne zajednice iz Banatske Topole. Čak je i policija izlazila na intervenciju.

Uočeno je da poljočuvarska služba i pored najbolje njihove volje da posao odrade što je bolje moguće, nije dovoljno obučena za ovakve slučajeve.

Spornog dana, u više navrata pokušali smo da telefonom stupimo u kontakt sa Republičkim fitosanitarnim inspektorom kako bismo sprečili već započeti tretman insekticidima. Tek nakon slanja sms poruke oko 17 časova, nadležni fitosanitarni inspektor je došao do saznanja šta se desilo i odreagovao je tako što je  pismeno upozorio nesavesnog ratara da svojim postupcima krši zakon. Tada je već bilo kasno i štete su se već desile što potvrđuju izveštaji pčelara sa terena.

Shodno svemu gore napisanom, MOLIMO VAS da sagledate sve aspekte problema i da u okviru svojih zakonskih ovlašćenja i mogućnosti, pokušate da nam pomognete da se štete ove vrste na pčelinjacima spreče. Mi pčelari jedino što tražimo u ovom slučaju je primena Zakona o zaštiti bilja u fazi cvetanja bilja , i da se tretmani useva i voća vrše u skladu sa članom 45.stav 1. tačka 6. Zakona o sredstvima za zaštitu bilja (“Sl.glasnik RS“,br.41/2009) jer su navedene radnje  kažnjive po članu 79. stav 1. tačka 8. i stav 2. i 3. Istog zakona.

U ime svih zainteresovanih pčelara

Saša Čolak

pčelar iz Banatskog Velikog Sela“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

EnglishFrançaisDeutschMagyarRomânăRusskiйSrpski jezik