Данас је у Великој сали Општине Кикинда одржан састанак између пчелара општине Кикинда и градских власти. Од седам председника Удружења пчелара која раде на територији Кикинде, чак пет је било присутно састанку а укупан број присутних је био релативно скроман, нешто преко 30.

Такође је дошао да нас подржи и председник Савеза пчеларских организација Војводине, господин Радомир Влачо. Испред градских власти присутна је била госпођа Босиљка Срдић, заменица гадоначелника, Мирослава Крнић и Маја Пилиповић из секретаријата за заштиту човекове средине. Разговор је био врло конструктиван, на моменте емотиван али у сваком случају довео нас је до заједничког циља. Иако град није надлежан за доста области у којима би требало поправити рад, обећано нам је да ће се у наредном периоду акценат базирати на едукацији ратара, а госпођа Срдић је предложила да се формира радна група сачињена, пре свега од пчелара али и секретара за пољопривреду, надлежног члана градске управе за месне заједнице и Секретаријата за заштиту човекове околине. Такође је госпођа Срдић предложила да Мирослава Крнић и Саша Чолак заједно посете све медије у граду, како би и кроз медијску кампању допрли до ратара.

Радомир Влачо је похвалио напоре Удружења пчелара Кикинда, истакавши да се заиста боримо за праву ствар и понудио сваки вид подршке.

Ми пчелари смо спремни на сваки вид сарадње како би се увео ред и поштовао закон. Такође смо свесни да се дугогодишњи проблеми не могу сами од себе решити, него да је то дуготрајан процес у ком свакако ни једна страна неће бити сасвим задовољна.

У целости постављамо писмо, које је Саша Чолак предао заменици градоначелника, госпођи Срдић.

„Поштовани,

Дошли смо да вас упознамо са све већим проблемима у пчеларству. Крађе кошница и пчела су нам постале судбина, повремено спаљивање кошница па и бахатост појединаца, који једноставно зађу и људима униште комплетне пчелињаке без икаквог разлога. Врло нам је тешко да добро радимо у периоду цветања сунцокрета, када се у наш град слију хиљаде и хиљаде кошница из целе Републике. Недостатак законске регулативе у вези са организацијом досељавања гостујућих пчелињака нам везује руке и самим тим дестимулише развој пчеларства нашег града. Међутим, ма колико болно било све ово што сам навео, постоји један велики проблем који нас уништава и враћа годинама уназад а то је тровање пчела.

Наиме, општина, покрајина и република су препознале значај пчела и пчеларства и на све начине нам помажу да ова, сад већ озбиљна грана пољопривреде, напредује на опште задовољство и понос свих нас па и Вас. Издвајају се огромна средства и напредак је очигледан на свим пољима.

У 2017 години, по подацима из трезора, Кикинда је имала 211 пчеларских газдинстава са 10804 регистроване кошнице, по чему спадамо у сам врх у Србији са бројем кошница по глави становника . У ову цифру нису урачунати пчелари чије кошнице нису регистроване. По слободној процени у Кикинди има 3-4000 кошница више од пријављених кошница у газдинствима, што укупно износи 14-15000.

Пчелињи производи кикиндских пчелара су врхунског квалитета, што показују и резултати узорковања и анализа. Трудимо се максимално да оправдамо поверење које нам указујете тиме што подстичете пчеларство Кикинде.

Пре три године, када је у Кикинди уништено 3509 кошница (само оне где је децидно утврђена штета) и начињена нам штета од преко 82.600.000 динара или приближно 700.000 евра, истрпели смо и разна подметања како је наш мед опасан и затрован, што ни једна једина анализа није показала.

Код ове штете, једину помоћ коју смо добили јесте та да је наш град платио анализе а покрајина дала помоћ од 2 кг погача за зимску прихрану пчела, што је износило око 300 динара по кошници. Значи штета по кошници је износила око 24.000 а помоћ 300 динара. О било каквој озбиљној одштети није било ни говора јер сви су утврдили да је тровања било али тровача нису нашли.

Пошто више немамо начина да се сами боримо против тровања пчела, на овај начин покушавамо да алармирамо ширу јавност о свему што нам се дешава већ више од 10 година а и Вас да упознамо са нашим мукама. Сами смо покушали да заинтересоване путем плаката обавестимо о свим аспектима заштите биља од штеточина и истовремено заштите пчела од тровања.

Међутим…

Колико год се ми трудили да пчеларство доведемо до савршенства, постоје проблеми које ми сами не можемо да решимо, па се овим путем обраћамо Вама за помоћ.

Сваке године у априлу и јулу пчелари Кикинде трпе страховите штете од несавесних ратара који своје културе, попут воћа, уљане репице и сунцокрета третирају у забрањеном тренутку и то забрањеним средствима.  Као пример, наводим случај једног колеге у чијим мртвим пчелама је у току зиме пронађен отров Гаучо, који је иначе, као неоникотиноид забрањен у Србији.

Удружење пчелара Кикинда је зимус организовало заједнички, едукативни скуп пчелара и ратара и то је дало доста добре резултате, јер постоји доста ратара који су врло савесни људи и прави домаћини. Господин Синиша Илинчић, заштитар и пчелар је објаснио свима да је третман уљане репице и воћа у цвету, пре свега забрањен законом о заштити биља а поред тога је штетан за саме биљке и погубан за пчеле. Током предавања је детаљно објаснио како се врши правилна заштита биља од штеточина и како се истовремено пчеле штите од тровања. Пре свега навео бих понашање АД Козара из Банатског Великог Села, фирму Ћорић Аграр из Башаида, као и пољопривредно газдинство Бајшански из Кикинде, који су показали савршено разумевање и заштитом свог биља нису направили никакву штету пчеларима а самим тим што су сачували пчеле, повећали су и своје приносе.

На жалост, имали смо и сасвим супротне примере, где су се поједине фирме потпуно оглушивале о молбе и упозорења да  не третирају своје парцеле под уљаном репицом која је у фази цветања, на пример, врло отровним препаратом Конзул, који уопште није предвиђен за третман биљака у пуном цветању. Имали смо примере протекле недеље где умало није дошло до физичких обрачуна у атару, што вам може потврдити и председник Месне заједнице из Банатске Тополе. Чак је и полиција излазила на интервенцију.

Уочено је да пољочуварска служба и поред најбоље њихове воље да посао одраде што је боље могуће, није довољно обучена за овакве случајеве.

Спорног дана, у више наврата покушали смо да телефоном ступимо у контакт са Републичким фитосанитарним инспектором како бисмо спречили већ започети третман инсектицидима. Тек након слања смс поруке око 17 часова, надлежни фитосанитарни инспектор је дошао до сазнања шта се десило и одреаговао је тако што је  писмено упозорио несавесног ратара да својим поступцима крши закон. Тада је већ било касно и штете су се већ десиле што потврђују извештаји пчелара са терена.

Сходно свему горе написаном, МОЛИМО ВАС да сагледате све аспекте проблема и да у оквиру својих законских овлашћења и могућности, покушате да нам помогнете да се штете ове врсте на пчелињацима спрече. Ми пчелари једино што тражимо у овом случају је примена Закона о заштити биља у фази цветања биља , и да се третмани усева и воћа врше у складу са чланом 45.став 1. тачка 6. Закона о средствима за заштиту биља (“Сл.гласник РС“,бр.41/2009) јер су наведене радње  кажњиве по члану 79. став 1. тачка 8. и став 2. и 3. Истог закона.

У име свих заинтересованих пчелара

Саша Чолак

пчелар из Банатског Великог Села“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

EnglishFrançaisDeutschMagyarRomânăРусскийСрпски језик