СПОВ
Савез пчеларских организација Војводине

Нови Сад, Павла Папа број 3 spovnovisad@gmail.com

38. Сајам пчелара Војводине

 

 

Proizvodnja perge



Датум објављивања вести:
221 views

Publikacija__savetovanja-2010Đorđe Stanojčić, Novi Sad

Tekst objavljen u Zborniku radova na Savetovanju pčelara u Novom Sadu marta 2010. godine


Publikacija__savetovanja-2010Đorđe Stanojčić, Novi Sad

Tekst objavljen u Zborniku radova na Savetovanju pčelara u Novom Sadu marta 2010. godine

Uvod

U savremenim uslovima rentabilnost pčelinjaka (pčelarenja) često je niska, a ponekad gotovo sasvim izostaje ako se proizvodnja oslanja samo na osnovne proizvode – med i vosak. Proizvodnja voska već duže vreme, verovatno zbog manje primene u industriji, zanatstvu i drugim oblastima privrede, ima malu cenu. Slična se situacija i sa medom, cena mu se ne menja već 4-5 godina i ni približno ne prati ranije paritete sa drugim prehrambenim proizvodima.
Zbog svega iznetog, uz povećanje produktivnosti rada, rentabilnost pčelarenja se može povećati ako se proširi asortiman pčelinjih proizvoda. Pored meda i voska može se proizvoditi, skupljti, matični mleč, polen, propolis, pčelinji otrov i posebno perga. Perga po hranljivoj i lekovitoj vrednosti stoji odmah iza matičnog mleča. Ona se koristi u farmaceutskoj industriji, kozmetici, a od posebnog je značaja u ljudskoj ishrani kao izuzetana, veoma hranljiva, lako usvojiva i lekovata. Rezerve perge su izvanredan stimulans za prolećni razvoj pčelinjih društava.
Perga_od_svetlog_saa
Razlika između polena i perge

Iako je polen osnovna i početna sirovina za nastanak perge, konačni proizvod znatno premašuje vrednost početne sirovine. Pčele retko koriste sveži polen i to samo ako u zalihama nema dovoljno perge, pošto monoflorni polen ne sadrži sve potrebne vitamine i amino kiselin, pogotovo nezamenljive, koje se ne mogu u organizmu sintetisati, već se moraju sa hranom unositi. Čak i kod izuzetno cenjenog polena od maslačka nedostaju tri nezamenljive amonokiseline, a kod ive dve. U pergi su zastipljene sve amonokiseline.
Kako nastaje perga? Sakupljčice polena svoj tovar, koji je ujednačen po težini u korbikulama (korpicama) na zadnjim nožicama od 7 do 15 mg obično, istresaju u radiličke ćelije iznad i pored legla. Košnične pčele nastavljaj rad: sabijaju ga, dodaju mu svoje sekrete (fermente), med i na kraju za duže čuvanje poklapaju ga voskom. Tako su pčele pre više hiljada godina pronašle silos sa savršenom tehnologijom za pretvaranje polena u pergu. U toku narednih 15 dana u mini silosima se odvijaju burni biohemijski procesi, u kojima učestvuju raznorodni mikroorganizmi (šećerne gljivice, kvasci, laktobacili, vodonične i mlečne kisele bakterije). Pod njihovim dejstvom počinje mlečno kisela fermenacija, koja menja početnu sirovinu: raste sadržaj vitamina B gripe, obogaćuje se perga nekim belančevinama, lipidima i fermentima. Većina kvasaca fermentiše, uz obrazovanje kiselina, saharozu, glukozu, maltozu, galaktozu, arabinozu i niz drugih ugljovodonika, pa je perga u organizmu lakše usvaja od polena. Ni jedan izolat kvasaca ne fermentiše laktozu i ne asimilira mlečnu kiselinu. Sadržaj mlečne kiseline raste do 3,2% što zajedno sa jedinjenjima koja posediju antibiotička svojstva doprinosi konzerviranju perge. Što se tiče roka čuvanja perge u literaturi postoje različita mišljenja i podaci. Po istraživaču Ruksu (1986) pri pravilnom čuvanju na suvom i prohladnom mestu rok trajanja je do 17 godina. U knjizi „Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda“ od Krivcova i Lebedeva garantni rok je čuvanja je 12 meseci od dana pakovanja.

Perga_iz_razliitog_saaPerga je prilikom vađenja iz saća apsolutno sterilna, što se za polen ne bi moglo tvrditi. Čak, i ako se polen sakuplja svako veče, on može bit oštećen atmosferskom ili košničnom vlagom, kod sakupljča koji su postavljeni na leto. Kod svih konstrukcija sakupljača polena često se u fijokama nalaze razni napasnici, a među nezvanim gostima su i mravi, koji kao polifagi (svaštojedi) posećuju mnoge hranljive materije, pa i uginule životinje. Svi ovi razlozi upućuju na davanje prednosti sakupljanju perge.

Uređaji za odvajanje perge

U svetu postoje usavršeni pribori, kao što su drobilice saća, sušare, prečistači sa ventilatorom, kao oni koji se koriste kod prečišćavanja pšenice. Pošto kod nas još nema ovakvih pribora, pokušao sam i uglavnom prilično uspeo da sa dostupnim priborom proizvedem pergu.

Pribori potrebni za ovakvu proizvodnju:
9.    drobilica kao što je vinogradarski kveč sa drvenim valjcima i razmakom između valjaka oko 5 mm,
10.    sito za okcima oko 3 mm,
11.    sušara sa ventilatorom i grejačem čije se funkcije regulišu termostatom sa temperaturom u sredini oko 40°C,
12.    zamrzivač,
13.    velika posuda na koju može da stane vinogradarski kveč,
14.    ventilator (može i fen za kosu),
15.    kuhinjski blender po potrebi i
16.    ambalaža za pakovanje gotovog proizvoda (kese za zamrzivač ili druga ambalaža za hranu koja se može hermetički zatvoriti).

Tehnološki postupak odvajanja perge

Oduzimanje ramova sa pergom može se obavljati u dva navrata: u toku sezone i pri pripremi pčela za zimovanje.
U proleće kada ima dosta unosa polena i kada dolazi do blokiranja matice u polaganju jaja, može se oduzeti ram sa pergom sa jedne strane legla, a kroz nedelju dana i sa druge strane. Na mesto oduzetih ramova dodaju se ramovi sa kvalitetnim izgrađenim saćem. Pred glavnu pašu (lipa, suncokret i dr.). mogu se slobodnije vaditi ramovi sa pergom.

Vinogradarski_kvreDrugi period za oduzimanje ramova sa nepotrebnim viškom perge u košnici je vreme pripreme pčela za zimu. To su najčešće ramovi koji podležu pretapanju.

Iz ramova u kojima je izleženo više generacija pčela perga se teže vadi. Ako hoćemo da proizvedemo više perge, moramo žrtvovati dva do tri kvalitetna rama u kojima ima dosta perge. Pod kvalitetnim ramom se podrazumeva ram u koji nije izvedeno više od tri generacije pčela i da je više od polovine ćelija sa pergom. Jedan LR ram napunjen pergom do vrha sadrži 1 kg, a pološkin ram 1,5 kg perge.

Izvađene ramove sa pergom izdvajamo u poseban nastavak kod nastavljača ili iza pregradne daske kod pološki. Ako u njima ima viška meda možemo ga izvrcati, a ako ga ne vrcamo onda ako je med poklopljen otklapamo ga i stavljano pčelama na čišćenje. Kod nastavljača stavljamo iznad legla poklopnu dasku koja ima mali prorez, pa na nju stavljamo nastavak sa medom i pergom da bi pčele prenele med u nastavak sa leglom. Kod košnica tipa pološke, ramovi sa pergom i medom na čišćenjese stavljaju se iza pregradne daske. Pregradna daska se postavlja tako da se ostavlja mali prolaz za pčele radi prenošenja meda do legla.

Dalja prerada ovih ramova sa pergom se obavlja kada za to imamo vremena. Pre daljeg rada moramo se uveriti da na ramovima nema ni jedna kapljica meda. Najmanja kapljica meda otežava odvajanje ljuspice voska i deliće kokona od granula perge jer deluje kao lepak.

Kada sakupimo dovoljno ramova za dalju preradu i kada imamo slobodno vreme za ovaj posao, ramove sa pergom unosimo u radnu sobu i stavljamo na radni sto. Isecamo saće iz ramova zajedno sa armaturom, pažljovo otstranjujemo kao balast veće delove saća bez perge, pčelarskom viljuškom izgrebemo ili izbušimo ćelije sa pegom radi lakšeg i bržeg sušenja.

Ramove prekrivamo gazom ili retkim platnom kako saće sa pergom nebi imalo dodira sa metalnim delovima sušare. Na tako pripremljene ramove ređamo saće sa pergom i stavljamo u sušaru. Sušara ima nekoliko nivoa. Zato se u toku sušenja, povremeno premeštaju okviri: gornji dole, donji gore i tako nekoliko puta.
Termostat se nareguliše na 40°C u sredini sušare (u gornjem delu sušare temperatura je nešto veća). Ventilator se uključuje ređe ako je grejač slabiji. Kod ječeg grejača ventilator je skoro stalno uključen i u tom slučaju sušenje će trajati kraće. Osušena perga treba da ima oko 10% vlage.

Kada je perga osušena, saće se vadi iz sušare i dok je još toplo iz njega se izvlači žičana armatura bez  povreda ćelija sa pergom.
Fen_za_kosu

Kada se saće sa pergom ohladi do sobne temperature, stavlja se u zamrzivač da se rashladi na -2°C. Tada se vadi i brzo propušta između valjaka vinogradarskog kveča. Rashlađeno saće je krto, lako se drobi i lako se vosak i ostaci kokona odvajaju od perge. Granule perge prolaze neoštećene ako su dobro osušene, jar se njihov obim tokom sušenja smanjio. Valjci na kveču su razmaknuti na 5 mm i ne oštećuju granule perge.

Zdrobljeno saće i perga se prosejavaju kroz sito sa okcima od 3×3 mm. Potom se ventilatorom otstranjuju sitniji delovi voska i kokona. Na ovakav način se relativno lako granule čiste sa minimalnim ostacima voska.

Međutim, kada se perga vadi iz starijeg tamnog saća iz koga je izašlo više generacija pčela posao je znatno sliženiji, pa će ponekad morati po dva-tri puta rashlađvati vosak i propuštati kroz valjke kveča. Starije sće iz legla je tvrdo. Ovi problemi se pojavljuju kada se ramovi odvajaju za pretapanje, a u kojima ima perge.

Ako se i nakon ponovnog hlađenja perga ne oslbodi od ostatka voska i kokona, treba je nakon prosejavanja, ponovo hladiti i brzo izdrobiti u običnom kuhinjskom blenderu.

Kuhinjski_blenderBlender se puni do 40% svoje zapremine, poklopi se i dobro pritisne poklopac, iskrene se u stranu pod uglom od 45° i tek tada uključi motor radi lakšeg starta. Ako se ovako ne postupi motor neće da krene jer polazni moment je velik. Čim motor krene, blender se iskrene na drugu stranu i tako nekoliko puta se ponavlja u trajanju 15 do 20 sekundi. U blenderu nastaje pravi vihor, granule se sudaraju međusobno i sa njih na dno blendera padaju ljuspice voska i ostaci kokona. Ako je pega dobro osušena i ako na saću nije bilo kapljica meda, granule perge prolaze bez ili sa malo oštećenja.

Posle ovakve obrade sadržaj se prosejava kroz sito i potom provejava pomoću ventilatora (može i fenom).

Prema ruskom standardu u finalnom proizvodu ne sme biti više od 5% voska.
Sav pribor kojim se služimo mora se dobro oprati i osušiti. Prigodna posuda za prihvat izlomljenog saća sa pergom mora biti od prohrona ili emajlirana. Ova posuda mora se dobro oprati odgovarajućim sredstvom za pranje sudova i dobro osušiti. Vinogradarski kveč ili neka druga drobilica, mora se dobro oprati pintersodom (Kalcilisana soda natrijum karbonat Na2CO3), isprati i dobro osušiti. Kveč se više ne sme koristiti za grožđe.

Pakovanje i čuvanje perge

Perga se mora čuvati u dobroj i kvalitetnoj ambalaži. To može biri staklena ili plastična koja se koristi za pakovanje namirnica za ljudsku ishranu. Prostorija u kojoj se drži treba da je čista, bez stranih mirisa i temperatura ne sme prelaziti 15°C. Kako je teško ovu temperaturu održavati o prostoriji, onda je pergu bolje čuvai u rashladnim uređajima na temperaturi od 6 do 10°C.

Perga_iz_razliitog_saa

Na kraju treba istaći da se perga nipošto ne sme sušiti na toplim tavanima, terasama i na suncu, kao što poneki neupućeni pčelari suše polen. Prošlo je to vreme kada je bilo takvih preporuka, jer su ispitivanja pokazala da i u savremenoj, postojećoj tehnologiji sušenja deo vitamina i amonokiselina u polenu propada.

Dalje, treba istaći još jednom da je perga prilikom vađenja iz saća sterilna i da moramo strogo voditi račina, paziti da je tokom operacija ne kontaminiramo.

Pergu kao izvanrednu, lekovitu, zdravu i lako usvojivu hranu treba što više proizvoditi i popularisati, jer je mnogo korisnija od nefermentisanog polena. Mnogi građani, potrošači ne znaju šta je perga, a i kako bi i znali kada se o njoj malo govori. Kada se na pčelarskim predavanjima i pomene perga to se uglavnom odnosi na njen značaj za pčele, što je ispravno, ali o njenoj upotrebi u ljudskoj ishrani se malo govori, jer je i nema na tržištu. To što poneki vredan i uporan pčelar izvadi perge pomoću malo efikasnog pribora (koji liči na cevčicu sa potiskivačem) nije dovoljno i veoma je skupo.

Zbog svega iznešenog, ideja mi je bila da, zasad, još uvek skromno iskustvo podelim sa upornim i vrednim pčelarima.

[ssba]

Коментари

Comments are closed.

EnglishFrançaisDeutschMagyarRomânăРусскийСрпски језик
Izrada sajta Tirien