СПОВ
Савез пчеларских организација Војводине

Нови Сад, Павла Папа број 3 spovnovisad@gmail.com

38. Сајам пчелара Војводине

 

 

Strategija ekološke kontrole u borbi protiv Varroa destructor



Датум објављивања вести:
123 views

zoran-stanimirovicprof.dr Zoran Stanimirović,
dr Jevrosima Stevanović,
Katedra za biologiju,
Fakultet veterinarske medicine,
Bul. oslobođenja 18, 11000 Beograd,
biolog@vet.bg.ac.rs

zoran-stanimirovicprof.dr Zoran Stanimirović,
dr Jevrosima Stevanović,
Katedra za biologiju,
Fakultet veterinarske medicine,
Bul. oslobođenja 18, 11000 Beograd,
biolog@vet.bg.ac.rs

Parazit Varroa destructor je jedan od najrasprostranjenijih parazita medonosne pčele, za čije se suzbijanje u najveoj meri koriste sintetiki akaricidi (Konstantinović i sar., 1994; Nedić i sar., 2002). Međutim, ovaj krpelj iz godine u godinu povećava rezistentnost na tradicionalne varoacide. Takođe, njihova upotreba nosi i veliki rizik pojave rezidua u medu, vosku i propolisu. Zato je razvijen drugačiji pristup u suzbijanju krpelja, kao što je primena organskih kiselina i eterinih ulja, koji daje nadu u daljoj borbi protiv varoe (Imdorf i sar. 1995a). Pored ovih, predviđaju se i biotehničke mere u cilju smanjivanja broja jedinki varoe po pčelinjem društvu, kako bi se naknadnom primenom organskih kiselina postigao veći efekat.

U parametre koji mogu uticati na primenjenu strategiju borbe protiv varoe ubrajaju se klimatski uslovi, dužina pašnog perioda, kao i razvoj varoe u pčelinjem društvu (Imdorf i sar. 1995b). Obzirom na nove standarde evropske unije o kvalitetu, striktno se zabranjuje prisustvo rezidua u pčelinjim proizvodima, što isključuje primenu hemijskih preparata u toku medobranja (Bogdanovć i sar. 2002). Period paše u našim uslovima podrazumeva dug vremenski period i traje od početka cvetanja voćne paše, a završava se cvetanjem livade i lučenjem medljike. Populacija varoe u ovom osetljivom periodu raste, ali se primenom biotehničkih mera njihov broj može smanjiti na razumnu meru (grafikon 1).

grafikon1

Grafikon 1. Plan borbe protiv varoe (Imdorf i sar. 1995b)

Koncept ekološke kontrole varoa krpelja u pčelinjim zajednicama podrazumeva komplementarnu upotrebu adekvatnih biotehnikih mera (isecanje trutovskog legla, upotreba rama-građevnjaka, upotreba “mamac” saća i formiranje nukleusa) i tretmana preparatima na bazi eteričnih ulja (timol,
eukaliptol, kamfor, mentol) i organskih kiselina (mravlje, mlečne i oksalne). Znači, ovi tretmani pojedinačno nisu dovoljni, ali primenjeni prema priloženoj strategiji nadopunjuju se međusobno i tako svode infestiranost na minimum, varoza se drži pod kontrolom (Buechler et al., 1992; Buechler, 1994; Dobrić i sar., 2000, 2001; Stanimirović i sar., 2000a,b; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Wongsiri et al., 1990).

DIJAGNOSTIKA I DETEKCIJA VAROOZE

Za uspešno suzbijanje i preventivu bolesti najznaćajnije je rano utvrđivanje prisustva varoe. Najsigurniji i najbrži način je kontrola trutovskog legla, ali je isto tako efikasan metod kontrole pomoću žičane podnjače (Stanimirović i Stevanović, 2002; Stanimirović i sar., 2003). Za dijagnostikovanje varooze jako je bitna vizuelna opservacija podnih uložaka. U tom smislu najbolje je obaviti pregled uložaka sa žičanom rešetkom, jer ona istovremeno pčele štiti od otpalih varoa na podnjači. Otpale varoe se skupljaju nakon 7 dana, broje i vrši procena brojnosti varoa koje otpadnu u toku jednog dana. Procena invadiranosti se obavlja zavisno od godišnjeg doba i stanja zajednice. Ako već u julu otpadne 5-10 varoa na dan zajednicu odmah treba tretirati kako bi se obezbedio uzgoj zdravih zimskih pčela. U oktobru ili novembru, ako je prosečno na dan otpala jedna varoa, u društvu se nalazi populacija od 500 varoa, pa se obavezno pristupa zimskom tretmanu (Mossbeckhofer, 2000). Svaku sumnju na varoozu treba otkloniti laboratorijskim pregledom legla i odraslih pčela.

SUZBIJANJE VAROOZE

U borbi protiv varoe danas se pored hemijskih, preduzima niz biotehničkih i genetičko-selekcijskih mera. Od tehničkih mera koristi se: ram građevnjak, isecanje poklopljenog trutovskog legla, uklanjanje prvog i zadnjeg legla, uklanjanje celog poklopljenog legla, formiranje novih rojeva bez legla, blokiranje matice za 20 – 30 dana i slično (Mladenović i Nedić, 2003). U genetičko-selekcijskom pogledu pristupa se praćenju higijenskog i negovateljskog ponašanja pčelinjih zajednica sa merama selekcije u cilju dobijanja novih linija pčela otpornijih na bolesti (matice otpornije na američku kugu, askosferozu i varozu, odnosno SMR matice sa sposobnošću blokiranja reprodukcije krpelja) (Stanimirović i sar., 2002).

BIOTEHNIČKE MERE SUZBIJANJA VAROOZE

Ograničavanje legla se sastoji u smanjivanju legla u infestiranom društvu kako bi se sprečila migracija ženki Varroa destructor u poklopljene ćelije. Na ovaj nain matica se ograničava na jedan ili dva prazna rama, koja su okružena saćem sa poklopljenim ćelijama. Isecanje trutovskog legla je metoda koja se može koristiti tokom cele sezone uzgoja trutovskog legla, od aprila do jula meseca, s obzirom na to da je Varroa destructor 5 do 10 puta zastupljenija u trutovskom leglu u odnosu na radiličko. Samo jedna varoa koja nije uklonjena sa trutovskog legla do kasnog leta može dati preko 70 potomaka. Isecanje delova saća sa trutovskim leglom nije se pokazalo mnogo uspešno zbog velikog truda i oštećenja saća. Bolji rezultati se postižu kada se iseku samo poklopčići na ćelijama s trutovskim larvama i to prvih dana posle poklapanja larvi.

Ram građevnjak može da se pripremi i primeni u raznim varijantama, a prema želji pčelara. Kod njegove primene važno je pridržavati se nekoliko preporuka:

• koristiti ram građevnjak stalno u toku čitave aktivne sezone od aprila do jula, sve dok u košnici postoji trutovsko leglo. Korišćenje rama građevnjaka samo u proleće nije dovoljno, jer krpelji koji su ostali u gnezdu ubrzavaju proces umnožavanja i u jesen društva imaju podjednaku infestiranost kao i društva kod kojih uopšte nije primenjivana ova biotehnička metoda borbe protiv Varroa destructor. Međutim, korišćenje izgrađenog trutovskog saća više puta može da prouzrokuje pojavu krečnog legla (Buchler, 2002),

• potrebno je ram građevnjak postaviti u sredinu legla, a ne na periferiju. Nakon dve do tri nedelje oni se vade i pretapaju ili se samo stave u zamrzivač.Bolji rezultati se postižu primenom dva građevnjaka po zajednici koji se isecaju naizmenično svakih 7 do 10 dana. Uklanjanjem trutovskog legla iz tri građevnjaka po sezoni (godišnje) moguće je broj varoa u zajednici smanjiti do
avgusta meseca za više od 50%, tako da se dobija više vremena pre prvih hemijskih tretmana (nakon kasne šumske paše). Primenom građevnjaka u borbi protiv varoze postiže se i smanjenje rojidbenog nagona pčelinje zajednice,

• pčelinjim zajednicama obezbediti dovoljno praznih ramova sa trutovskim ćelijama koje će matica zaleći neoplođenim jajima. Najefikasnije se pokazala metoda rada sa jednim ili dva rama građevnjaka po matici.

Upotreba građevnjaka daje dobre rezultate samo u godinama sa vrlo povoljnom pašom i klimatskim prilikama, tj. u vreme povoljnih uslova za izgradnju saća. Najbolje ih je upotrebiti tri puta i to sa napomenom da je efekat mnogo bolji pri srednje jakoj paši, jer tokom jake paše, trutovsko saće biva iskorišćeno za smeštaj nektara i matica u njega ne stigne da položi neoplođena jaja. Zato je opravdano ram građevnjak koristiti od samog proleća, a pri slabijim klimatskim uslovima i pri slaboj paši njegovu upotrebu treba izostaviti (Mladenović i Nedić, 2001). Pri uslovima slabe paše preporučujemo isecanje poklopčića na zatvorenom trutovskom leglu, istresanje trutovskih lutki, ispiranje saća vodom i ponovno vraćanje saća u košnicu. Ovakvi okviri mogu poslužiti za izvođenje više generacija trutova, čak i u vreme kada pčele rado ne grade saće. Osim toga, ovakvi ramovi se mogu koristiti i kao rezervni ramovi sa trutovskim saćem koji se mogu upotrebiti i sledeće godine.

Jedna od biotehničkih metoda u borbi protiv varoze jeste i upotreba trutovskog “mamac” saća za hvatanje varroe (slika 1), koja visoku efikasnost postiže u zajednicama bez legla i tokom pašne sezone može biti dobra metoda za sprečavanje rojenja. U ovu svrhu se koriste TIT-3 ramovi koji predstavljaju ram-zamku, a stavljaju se u jaka društva četiri nedelje pre početka rojenja. Ovi ramovi se umeću između okvira sa leglom u slaboj paši ili kod slabijih društava napadnutih varoom. Iseca se trutovsko saće iz jednog polja, nakon 7 dana iz drugog, a nakon 7 dana iz trećeg ili se osam dana od dana umetanja TIT-3 rama u košnicu oslobađa jedno od tri polja, tj. u njemu se izreže svo saće nakon čega se TIT-3 ram rotira za 180 o i stavlja na isto mesto.

slika1

Slika 1. Šema rama TIT-3 (Bosca, 1994)

Ciklus se ponavlja dok postoji trutovsko leglo. Naime, ram-lovac (zamka, mamac) je okvir sa zaleženim, mladim, nepoklopljenim leglom na sredini saća koji se dodaje pčelinjoj zajednici sa prethodno oduzetim celokupnim leglom. Ženke krpelja sa svih pčela u košnici se usmeravaju u ćelije otvorenog legla i bivaju poklopljene. Nakon poklapanja legla, ram-lovac odstranjujemo iz košnice. Jednokratnom upotrebom ove metode može se eliminisati do 80% varoa iz pčelinje zajednice.

Biotehničke mere suzbijanja varoe su još i formiranje mladih zajednica ili veštakih rojeva, što doprinosi sprečavanju rojidbenog nagona. U jesen i u leto može se pristupiti izrojavanju proizvodnih zajednica, što je jedna od nužnih mera za saniranje jako napadnutih i oslabljenih zajednica.

Metod klopka je najefikasniji biotehniki metod jer se sa njim eliminiše preko 80% varoe. Osnovno je da se stvara pčelinje društvo bez legla, tj. da se napravi roj od starih pčela u koji se postavlja okvir sa trutovskim praznim saćem da pokupi varou, a najveći broj varoe ostaje u starku ili obrnuto, tj. tamo gde je ostalo leglo. Posle izleganja pčela iz zatvorenog legla izlazi i varoa koja se takođe sa ramom praznog trutovskog saća, kao mamcem, može pokupiti. Ovakvim izrojavanjem sprečava se neželjeno prirodno rojenje, prekida se leglo kod pčela, ali i leglo kod varoe i njena dalja reprodukcija. Ako se ovaj metod koristi pčelinja društva možemo sačuvati i do tri godine bez ikakvog tretmana, nakon čega se mora primeniti drugi način borbe protiv varoe (termički ili hemijski).

BIOFIZIČKE MERE BORBE

Seoba pčelinjih zajednica je značajna fizička metoda u borbi protiv varoe jer pri seljenju uznemirene pčele podižu temperaturu u košnici i do 41o C, što uslovljava obaranje parazita sa pčela na podnjaču, ali i uginuće varozom i akarozom oštećenih pčela što povoljno utiče na zdravstveno stanje pčelinjih zajednica.

Osunčavanje košnica doprinosi povećanju temperature i do 37o C u leglu, što nepovoljno deluje na životni ciklus ženki varoe, jer u potpunosti prestaju sa polaganjem jaja, dok već položena jaja varoe uginjavaju.

Podizanje pčela na platformu povoljno utiče na razvoj društva s jedne strane, kao i na smanjenje broja parazita u leglu, s druge strane. Košnice postavljene na platforme visine 60 do 70 cm imale su manji stepen infestiranosti krpeljima, dok su košnice postavljane na platforme od 3 m od površine zemlje, postizale vrlo efikasnu biološku ravnotežu, maksimalan razvoj zajednice (do 6 kg. pčela), eliminaciju rojidbenog nagona i značajno visoke prinose (ruski eksperimenti – Moravskaja, 1984, cit po Stanimiroviću i Stevanović, 2002).

U poslednje vreme se sve češće, u borbi protiv varooze, primenjuje i termička metoda. Još 1985. godine su Konstantinović i Mladenović na svetskom kongresu Apimondije u Nagoji (Japan) objavili termičko-hemijski način suzbijanja varoe. U toku zime unosili su košnice u specijalne komore gde se pčelinje klube na višoj temperaturi razbijalo, a zatim jednim hemijskim tretiranjem varoa uništavala od 95-98%. Tabor i Ambrose (2001) su u svom eksperimentu smeštali pčele u dve inkubacione komore sa kontrolisanom temperaturom i relativnom vlažnosti vazduha. Tretman je, u toku 5 dana, izvođen na temperaturama od 22oC, 35 oC i 40 oC. Na maloj udaljenosti od dna test kutije, koja je smeštana u inkubacionu komoru, postavili su metalnu mrežu, kroz čija okca su mogli propasti jedino krpelji, a na samom dnu se nalazila kartonska podloga, prevučena gelom, na koju su se oni lepili. Pčele infestirane varoom su iz svojih društava prenošene u transportne kutije, koje su preko vinilnih cevi bile povezane sa test kutijom. Prelazak pčela iz transportne u test kutiju je podstican svetlošu. Prelaz iz jedne u drugu kutiju je prekidan kad bi u test kutiju prešlo 50 pčela. Ukupan broj krpelja je određen centrifugiranjem pčela u 95% alkoholu, kome je dodavan broj krpelja otpalih u eksperimentu i broj krpelja koji je, eventualno, zaostao na pčelama. Najviši stepen otpadanja krpelja je primećen u toku prva dva dana zagrevanja do temperatura od 35o C i 40o C pri čemu je zagrevanje od 40o C izazvalo najintenzivnije otpadanje krpelja.

Huang (2001) je u svojim eksperimentima takođe koristio temperaturni tretman protiv varoe i to u samim košnicama. U osnove saća postavljao je grejače (čeličnu žicu), koji su uz pomoć baterije (12 V, 6 A) uronjeni u osnovu voska (slike 2 i 3). Kroz svaki ram žica je prolazila dvanaest puta. Na ovaj način pripremljena dva rama, autor je stavljao u košnicu sa pčelinjim društvom koje ranije nije bilo tretirano hemijskim sredstvima protiv krpelja. Radilice su na ovim osnovama izgradile trutovske ćelije, koje su normalno poklopljene i u kojima su se našli krpelji. Puštanjem struje kroz žice (grejač), pri sredinskoj temperaturi od 27o C i prosečnom otporu od 1,8 oma, za 5 minuta dostignuta je temperatura od 45o C na kojoj je smrtnost krpelja bila 59%. U drugom testu, pri sredinskoj temperaturi od 32 o C i prosečnom otporu od 2 oma, bilo je potrebno 7,5 minuta da se dostigne temperatura od 43o C, koja je održavana 3 minuta, nakon čega je smrtnost krpelja bila 100%. Krpelji neizloženi povišenoj temperaturi, pokazali su prirodni stepen mortaliteta (9,5%). Problem u ovom eksperimentu predstavlja topljenje voska u blizini grejača, što se može prevazići korišenjem žice uronjene u termootpornu plastiku. Ovaj metod koji je u laboratorijskim uslovima pokazao visoku efikasnost, trenutno se ispituje na terenu, kako bi se odredilo da li je dovoljan za suzbijanje varoe i preživljavanje pčelinjih društava tokom zime.

U našoj zemlji se vrše slični postupci saniranja varoe na selećim pčelinjacima u košnicama gde je instalirano grejanje košnica na početku proleća. I ovde se nameće veliki problem topljenja saća, ali ima nagoveštaja da se sa kratkotrajnim termičkim tretmanima saće sačuva, a varoa obori. Porodica Plužnikov iz Stalaa je više godina upotrebljavala suzbijanje varoe u zimskom periodu istresanjem pela u rešetkasti bubanj i zatim pčele izlagali temperaturnom tretmanu u trajanju od 10 min. na t. od 46-48 o C. Ovaj metod zahteva veliku aktivnost, rad i vreme, ali se pčele, saće i košnica čuvaju od kontaminacije, a pčelinja društva do sledeće zime se ne moraju dodatno tretirati.

TRETMAN ORGANSKIM KISELINAMA

PRIMENA MRAVLJE KISELINE (FA) U KONTROLI VAROZE

Predostrožnosti – Pročitati etiketu na pakovanju mravlje kiseline pre korišenja i preduzeti sve preporučene predostrožnosti. Mravlja kiselina je jako korozivna.

Izbegavati:
– Kontakt sa kožom – mravlja kiselina može izazvati opekotine na koži.
– Kontakt sa očima – mravlja kiselina može izazvati slepilo.
– Ingestiju – mravlja kiselina može izazvati oštećenja gastrointestinalnog trakta i bubrega.
– Udisanje – mravlja kiselina može izazvati štetne posledice (opstruktivni bronhitis).

Zaštita pčelara
– Moraju se nositi naoari i rukavice otporne na dejstvo kiseline.
– Treba koristiti kecelju otpornu na dejstvo kiseline, duge rukave i čizme.
– Pri radu sa mravljom kiselinom u zatvorenim prostorijama preporučuje se respirator za prečišćavanje vazduha, odnosno dobro provetravanje prostorija.
– Obezbediti dovoljnu koliinu vode i krpa za slučaj da dođe do akcidenta ili prosipanja kiseline.
– Izbegavati korišćenje tople mravlje kiseline po toplom vremenu. Manje štetne pare će se osloboditi kada je kiselina hladna. Preporučujemo rashlađivanje mravlje kiseline do +4o C.
– Napraviti plan za raspoređivanje (postavljanje) posuda u košnici.
– Sve posude treba obeležiti i posle upotrebe oprati.

Izbegavanje rezidua – tokom pčelinje paše i medobranja ne treba primenjivati mravlju kiselinu.

Metode primene – Mravlja kiselina se može primenjivati u kontroli varoe u prisustvu pčelinjeg legla. Prirodni je sastojak meda i vrlo efikasno se može upotrebljavati u borbi protiv varoe jer efekat ostvaruje kako u otvorenom, tako i u poklopljenom leglu. Rezistentnost varoe na mravlju kiselinu za sada nije registrovana i u Evropskoj Uniji je jedino hemijsko sredstvo čija je primena, uz timol, dozvoljena u ekološkom pčelarenju. Mravlja kiselina deluje stvaranjem pare koja prodire u košnicu. Para mravlje kiseline je teža od vazduha i zato aplikaciju kiseline treba obaviti sa satonoše plodišnih nastavaka LR košnice. Para mravlje kiseline se ravnomerno raspoređuje po celoj košnici prodirući i u zatvorene ćelije saća. Efikasnost u primeni mravlje kiseline, kao i ostalih organskih kiselina, može se postići samo u kombinaciji sa biotehničkim merama borbe (Imdorf & Bogdanov, 1999; Imdorf et al., 1999; Mladenović i sar., 2003) Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar, 2003c). Mravlju kiselinu treba primenjivati van perioda pčelinje paše i medobranja u vidu kratkoročnih i dugoročnih tretmana. Kratkoročni tretman podrazumeva zadržavanje mravlje kiseline u košnici najduže do 4,5 dana, dok dugoročni tretman podrazumeva prisustvo mravlje kiseline u košnici u dužem vremenskom periodu (više od 21-og dana). Analize efekata dugoročnih i kratkoročnih tretmana mravljom kiselinom (Imdorf, 1995) ukazuju na činjenicu da mravlja kiselina svoj efekat postiže za 24 časa, što primenu dugoročnog tretmana u ovom kontekstu čini izlišnim (grafikon 2).

Grafikon 2. ZASIĆENJE PARE MRAVLJE KISELINE U KOŠNICI TOKOM KRATKOROČNOG I DUGOROČNOG TRETMANA (Imdorf, 1995 a)

grafikon2

Postoji više načina kratkoročne aplikacije mravlje kiseline u košnici, a ovde će biti opisana dva načina i to: kratkoročni tretman 60% i 65% mravljom kiselinom.

• Kratkoročni tretman 60% mravljom kiselinom (Tabela 2)

Mravlju kiselinu u prodaju možemo naći razliite koncentracije, ali često mnogo veće koncentracije nego što je potrebno u kontroli varoze. Tabela 1. prikazuje šemu dobijanja željenih koncentracija mravlje kiseline od komercijalnih pakovanja. Međutim, željenu koncentaciju možemo dobiti i primenom sledeće formule:

(85 g FA) : (100 g rastvora) = (60 g : X )

X = (100X60) / 85 = 70,59

Naime, ako raspolažemo sa komercijalnim pakovanjem 85% mravlje kiseline, to znači da se u 100 grama 85% rastvora nalazi 85 grama iste mravlje kiseline. 60% mravlju kiselinu ćemo dobiti po već navedenoj proporciji iz koje izlazi da za dobijanje 100 ml. 60% mravlje kiseline, po formuli treba uzeti 70.59 ml 85% kiseline, međutim, kiselina ima nešto veću gustinu od jedan, pa je neophodno dobijenu vrednost (70.59) podeliti sa 1.198 što predstavlja specifinu gustinu mravlje kiseline. Konačna vrednost je 58.92. Znači, za dobijanje 1000 ml. (1 l.) 60% rastvora mravlje kiseline, treba u posudu od 1 litre najpre uliti 100 ml. destilovane vode, a zatim dodati u vodu 589,20 ml. 85% mravlje kiseline i ostatak do 1000 ml. dopuniti destilovanom vodom. Tako smo dobili 1 litar 60% mravlje kiseline. Pri pravljenju rastvora neophodno je uvek dodavati kiselinu u vodu, nikako obrnuto (nikada VUK – voda u kiselinu) jer to može dovesti do oslobađanja značajne količine toplote, pucanja staklene posude sa kiselinom i povređivanja.

Tabela 1. Šemu dobijanja željenih koncentracija mravlje kiseline od komercijalnih pakovanja.

tabela1

Aplikacija 60% mravljom kiselinom se može obaviti tako što se sunđerasta krpa dimenzija 20 x 20 x 0,5 cm natopi kiselinom i stavi u košnicu što bliže pčelama odozgo ili odozdo (slika 2). Tretman se obavlja 3-4 puta u razmaku 4-7 dana. Ako se krpa stavlja odozgo, onda se ravno postavlja na satonoši. Ako se krpa postavlja od dole, treba je staviti ispod mrežaste podnjače. Aplikacija se može obaviti i tako što se u određenu posudu postavi kartonski umetak ili sunđerasta krpa koja se natopi otprilike sa 25 ml. 60% mravlje kiseline. Po pravilu se koristi 2 ml. mravlje kiseline na jednu ulicu pčela. Tretman se može ponoviti i 3 do 4 puta u razmaku 5 – 6 dana. Postoji mogunost aplikacije i pomoću specijalnih daščica natopljenih mravljom kiselinom, ali se u zadnje vreme koriste i smolasti granulati kao nosioci mravlje kiseline. Efikasnost mravlje kiseline primenjene na opisane načine je od 61% do 98% na temperaturama od 12oC (14 ili 16o C) – do 25o C. Ako je dnevna temperatura preko 25o C, tretman se obavlja uveče. Mravlju kiselinu pre upotrebe treba rashladiti na +4o C. Tokom tretmana neophodno je obavljati prihranjivanje pčela šećernim sirupom u odnosu 1:1 ili 2:1 (šeer:voda). Prihranjivanje je neophodno da bi se obezbedila dovoljna količina energetske hrane potrebne za eliminaciju štetnih efekata mravlje kiseline. Naime, mravlja kiselina tokom primene omekšava hitin kod pčela, utiče na smanjenje zaleganja jaja matice i usporava rast legla.

 

slika2

Slika 2. Aplikacija 60% mravlje kiseline

Tabela 2. UPUTSTVO ZA KRATKOROČNI TRETMAN MRAVLJOM KISELINOM (FA)

tabela2

Dugoročni tretman mravljom kiselinom

Dugoročni tretman podrazumeva prisustvo mravlje kiseline u košnici duže od 21-og dana. Ovaj tretman, zbog produženog zadržavanja mravlje kiseline uslovljava promenu ukusa meda. Međutim, ako se tretmani obave pre medobranja i posle medobranja opasnosti po promenu ukusa meda su minimalne ili ne postoje. Postoji više načina dugoročnog tretmana mravljom kiselinom, a ovde će biti opisan tretman sa 15% mravljom kiselinom u kaseti, 65% kiselinom na letu, kao i dugoročni tretman 65% kiselinom upotrebom celuloznih apsorbujućih materijala i 60% kiselinom primenom plastičnih isparivača i kompresionog fumigatore „EKO FOG 2000“.

Aplikacija 15% mravlje kiseline u kaseti

Aplikacija 15% mravlje kiseline u kaseti zahteva prisustvo duboke (visoke) podnjače, kao i plastične kadice (kasete) zapremine do 3,5 litre.
– U plastinu kasetu naliti 3 litra 15% mravlje kiseline,
– Kasetu sa mravljom kiselinom staviti na dno visoke podnjače i ostaviti da stoji 21 do 28 dana.

Aplikacija 65% mravlje kiseline preko leta

Mravlja kiselina može se primeniti direktno na podnjaču preko leta:
– Da bi se izbeglo ubijanje pčela, nadimiti leto,
– Upotrebiti graduisani špric ili pištolj za vodu, špricati 15 ml. 65% kiseline preko leta po podnjači.
– Tretman se ponavlja u intervalima od 1-4 dana (zavisno od brzine isparavanja).
– Neohodno je obaviti 5 do 6 tretmana.

Aplikacija 60% mravlje kiseline upotrebom plastinih isparivača

Plastični isparivači koji se i kod nas mogu nabaviti preko firme „RIOS“ -„ZLATNA PELA“ iz Rače, koriste se dva puta godišnje: posle vrcanja meda i nakon prihranjivanja pčela. Efikasnost ove metode se postiže pri temperaturama od 5 do 30o C.
– Plastični isparivač se fiksira za ram.
– Za svaku zajednicu treba obezbediti po 30 ml. 60% mravlje kiseline.
– Posle vrcanja meda treba obezbediti dnevno isparavanje mravlje kiseline u količini od 15 do 20 ml. tokom 5 dana.
– Nakon prihranjivanja treba obezbediti dnevno isparavanje mravlje kiseline u količini od 6 do 10 ml. u intervalu od 10 dana.
– Jedan isparivač se dodaje po jednom nastavku.
– U zajednicama sa jednim nastavkom isparivač se stavlja dalje od leta, a kod zajednica sa dva nastavka postavljaju se dva isparivača dijagonalno i to po jedan u svakom nastavku.
– Veća efikasnost se postiže u košnicama gde su ramovi postavljeni „na toplo“.

Osim navedenih tehnika aplikacije mravlje kiseline, u novije vreme se primenjuje i metoda aplikacije mravlje kiseline, ali i Amitraza, pomoću kompresionog fumigatora pod nazivom „EKO FOG 2000“ (slika 3). Pri aplikaciji mravlje kiseline upotrebljava se 60% ili 65% rastvor koji se u vidu finog aerosola pod pritiskom od 8 bara ubacuje preko leta u košnicu. Ova metoda pokazuje efikasnost i do 99%, ali poseduje i nedostatke. Glavni nedostatak joj je što pritisak od 8 bara deluje stresno na maticu i pčele radilice, ali izaziva i oštećenja na membranama Jakobsonovih organa.

 

slika3

Slika 3. „EKO FOG 2000“ – aparat za kompresionu fumigaciju košnica aerosolom mravlje kiseline i Amitraz-a.

PRIMENA OKSALNE KISELINE (OA) U KONTROLI VAROZE

Oksalna kiselina se može nabaviti u kristalnom obliku kao dihidrat oksalne kiseline. Ovaj oblik oksalne kiseline je u prahu i u njemu je sadržaj samo 71.4% oksalne kiseline, tako da je važno koristiti ovaj faktor korekcije prilikom pripremanja rastvora. Da bi se odredio procenat (težina/zapremina) oksalne kiseline u sirup rastvoru, podeliti stvarnu koliinu oksalne kiseline (težina dihidrata oksalne kiseline x 0.714) sa ukupnom zapreminom šećernog rastvora. Rastvaranjem jednog kilograma šećera u 1 litru vode dobija se sirup rastvor količine 1.67 litra. Pročitati etiketu na pakovanju oksalne kiseline pre korišenja i preduzeti sve preporučene predostrožnosti. Oksalna kiselina je jako korozivna. Preporučuju se iste mere predostrožnosti i zaštitna oprema kao kod primene mravlje kiseline.

Oksalnu kiselinu treba koristiti zimi kada je malo legla u košnici ili uopšte nema legla, jer efekat eliminacije krpelja može biti smanjen ako se primenjuje tokom jeseni kada je invazija krpeljima visoka (akutno stanje).

Preporučujemo primenu na temperaturama iznad tačke mržnjenja (+5 oC) jer niske temperature mogu usloviti prehlađivanje ili čak smrzavanje pčela tretiranih rastvorom oksalne kiseline (Nanetti, 1999; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar, 2003c). Postoji više načina aplikacije oksalne kiseline, a ovde će biti opisana dva i to:
– fajtanje (prskanje) pčela finim aerosolom rastvora oksalne kiseline;
– nakapavanje oksalne kiseline špricem po ulicama pčela.


Fajtanje (prskanje) pčela finim aerosolom rastvora oksalne kiseline

Oksalna kiselina se koristi za kontrolu varoe u pčelinjim zajednicama bez legla u kasnu jesen ili zimu kada je spoljna temperatura iznad tačke mržnjenja. Aplikacija se obavlja kroz topli šećerni rastvor (temperature 37o C), koji se spravlja u odnosu 1:1 (šećer:voda). Za 5 pčelinjih zajednica pravi se rastvor od 250 ml šećernog sirupa gde se rastvara 9 gr. dihidrat-oksalne kiseline. Prilikom tretmana koriste se brizgalice do 100 ml. i obavezno se vodi računa o jačini pčelinje zajednice. U slabim društvima (manje od 1 nastavka), aplikuje se 30 ml. ovog rastvora, u srednje jakim društvima (1 nastavak) – 40 ml., a u snažnim društvima (više od 1 nastavka) 50 ml. rastvora u jednom tretmanu. Prskaju se samo pčele u ulicama, dok se vosak i okviri ne prskaju.

Nakapavanje oksalne kiseline špricem po ulicama pčela

Napraviti šećerni sirup sa 3.2% oksalnom kiselinom (w/v). Pomešati 1 litru vode sa 1 kg šećera i dodati 75 gr. dihidrata oksalne kiseline. Rastvor dobro promešajte da bi se kristali šećera i oksalne koseline potpuno rastvorili. Koristiti 5 ml. rastvora oksalne kiseline u šećernom sirupu po jednoj ulici pčela. Aplikaciju obaviti pomoću šprica zapremine 150 ml. Uzmite odgovarajuću dozu za jednu pčelinju zajednicu (5 ml. rastvora oksalne kiseline u šećernom sirupu x broj ulica pčela) i nakapati sirup po pčelama duž ulica pčela (slika 4).

 

slika4

Slika 4. Aplikacija oksalne kiseline nakapavanjem ulica pčela


PRIMENA MLEČNE KISELINE (LA) U KONTROLI VAROZE

Mlečna kiselina je najmanje korozivna u odnosu na mravlju i oksalnu kiselinu, ali i pored toga preporučujemo upotrebu adekvatne zaštitne opreme i strogo pridržavanje svih mera predostrožnosti kao i pri upotrebi mravlje i oksalne kiseline. Prirodni je sastojak meda, kao i mravlja kiselina, a za sada nije utvrđeno postojanje bilo kakvih rezidua ove kiseline u pčelinjim proizvodima.

Mlečna kiselina se upotrebljava u kontroli varoze kod mladih zajednica bez poklopljenog legla leti i zimi kada su temperature iznad tačke mržnjenja (+40 C). U kontroli varoze upotrebljava se 15% (L+) mlečna kiselina koja se dobija mešanjem 100 ml. 85% mlečne kiseline i 500 ml. destilovane vode. Za aplikaciju upotrebljavati ručni raspršivač (fajtalicu) koji stvara fini aerosol prilikom upotrebe. Aplikaciju obaviti dvokratno u roku od 6 dana s tim da je najveća doza 8 ml. po jednoj strani pčelama zaposednutog rama (znači 16 ml. po jednom ramu).

PRIMENA TIMOLA U KONTROLI VAROZE

Timol se može nabaviti u kristalnom obliku i onda se ili rastvara u alkoholu ili koristi direktno u vidu kristala. Timol deluje oslobađanjem pare koja se ravnomerno raspoređuje u sve delove košnice. Značajno je da u košnici postoji dovoljno prostora za isparavanje timola između satonoša ramova i poklopca. Timol u kontroli varoze može se upotrebiti kao:
– tečnost natopljena na apsorbentne uloške i
– u kristalnom obliku.


Aplikacija timola u tečnom stanju preko apsorbentnih uložaka
(Slika 5)

Apsorbentni ulošci mogu biti napravljeni od vermikulata, zelene pene koja se koristi u cvećarstvu ili kuhinjskih „trulex“ krpa. Uložak iseći na pravougaonike dimenzija 6 cm x 4 cm, debljine 0.5 cm. Za svaku košnicu u tretmanu treba rastvoriti 4 g. timola u 4ml. 75% alkohola. Rastvor dobro izmešati da bi se u potpunosti rastvorili kristali timola. Za aplikaciju koristiti veliki špric u koji se uzima 8 ml. rastvora timola i nanosi na uložak. Postaviti dva uloška na satonoše u suprotnim uglovima nastavka sa leglom. Pri upotrebi timola, kao i pri upotrebi organskih kiselina, neophodno je koristiti zbeg u cilju obezbeđivanja dovoljno prostora za fluktuaciju isparenja aplikovanih preparata. Tretman ponoviti 2-3 puta u intervalu od 8 dana.

 

slika5

Slika 5. Aplikacija timola preko absorbentnih uložaka

Aplikacija timola u kristalnom obliku

Aplikaciju timola u kristalnom stanju obaviti upotrebom plastičnih poklopaca sa tegli, prečnika 5-7 cm. Po svakoj košnici u tretmanu upotrebiti dva poklopca postavljajući ih na satonoše u dijagonalnom rasporedu na suprotnim uglovima plodišta. Aplikovati po 4 gr. kristala timola u svaki poklopac. Neophodna je upotreba zbega. Tretman ponoviti 2-3 puta u intervalu od 8 ana.Efikasnost timola se kreće u opsegu 54% – 98%. Neželjeni efekti su neznatni, osim ako se predozira, što može dovesti do gubljenja matice ili izlaska celog društva iz košnice. Ostavlja rezidue u medu u količini čak do 0,8 mg/kg. Izaziva promenu ukusa i mirisa meda te se preporučuje njegova upotreba posle medobranja.

STRATEGIJA EKOLOŠKE KONTROLE VAROZE

U ovom poglavlju date su detaljne preporuke za kontrolu varoe pčelarima različitih kategorija i tipova proizvodnje. Preporuke zavise od dužine perioda u infestiranosti varoom na pčelinjaku.

PČELARI HOBISTI

Konvencionalna proizvodnja

• Pregledati sva društva, koristeći jednu od metoda detekcije. Preglede obaviti:

– pre prolećnog tretmana;
– nakon prolećnog tretmana u cilju utvrđivanja njegove efikasnosti;
– sredinom leta u cilju izbegavanja značajnijih oštećenja jesenjih pčela;
– pre jesenjeg tretmana i
– nakon jesenjeg tretmana u cilju utvrđivanja njegove efikasnosti.

• Tretirati sva društva u rano proleće na početku zaleganja jaja i u jesen nakon zadnjeg medobranja.

• Tretman otpočeti dovoljno rano da bi se izbegao kolaps društva od invazije. Sa medobranjem završiti što je pre moguće, čak iako poslednje medonosne biljke i dalje mede.

• Upotrebiti registrovane supstance za kontrolu varoe i strogo se pridržavati naznačenih uputstava za upotrebu (Čupić, 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982).

• U jesen koristiti supstance koje nisu korišćene u proleće da bi izbegli razvoj krpelja rezistentnih na hemijske preparate (npr. Matisan u rano proleće, mravlja kiselina u jesen).

• Tretman obaviti korišćenjem registrovanih supstanci za kontrolu varoe uvek kad pregled pokaže da je ukupna populacija krpelja u košnici ekvivalentna broju od 2500 krpelja (Ćirković i sar., 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982).

• Proveriti broj krpelja u nekoliko košnica nakon tretmana da bi se utvrdila efikasnost.

Organska proizvodnja

U organskoj proizvodnji, procedura je ista kao i u konvencionalnoj, jedino što je u ovom slučaju neophodno upotrebiti organske supstance za kontrolu varoe, kao što su mravlja kiselina u rano proleće, posle medobranja, i mlečna ili oksalna kiselina kasno u jesen uz strogo pridržavanje uputstava za upotrebu (videti poglavlja o primeni organskih kiselina u kontroli varoze). Tokom sezone je neophodno primeniti biotehničke mere borbe protiv varoze u svakoj prilici kada je racionalno (Mladenović i sar. 2003). Tretman obaviti korišćenjem organskih supstanci za kontrolu varoe uvek kad pregled pokaže da je ukupna populacija krpelja u košnici ekvivalentna broju od 2500 krpelja (Ćirković i sar., 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982). Na kraju proveriti efikasnost tretmana.

KOMERCIJALNI PČELARI

Konvencionalna proizvodnja

• Pregledati 10% košnica na svakom pčelinjaku, koristeći jednu od metoda opisanih u radu Ćirković i sar., 2003.

• Preglede obaviti:

– pre prolećnog tretmana;
– nakon prolećnog tretmana u cilju utvrđivanja njegove efikasnosti;
– sredinom leta u cilju izbegavanja značajnijih oštećenja jesenjih pčela;
– pre jesenjeg tretmana i
– nakon jesenjeg tretmana u cilju utvrđivanja njegove efikasnosti.

• Tretirati sva društva u rano proleće na početku zaleganja jaja i u jesen nakon zadnjeg medobranja.

• Tretman otpočeti dovoljno rano da bi se izbegao kolaps društva od invazije. Sa medobranjem završiti što je pre moguće, čak iako poslednje medonosne biljke i dalje mede.

• Upotrebiti registrovane supstance za kontrolu varoe i strogo se pridržavati naznačenih uputstava za upotrebu (Čupić, 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982).

• U jesen koristiti supstance koje nisu korišćene u proleće da bi izbegli razvoj krpelja rezistentnih na hemijske preparate (npr. Matisan u rano proleće, mravlja kiselina u jesen).

• Tretman obaviti korišenjem registrovanih supstanci za kontrolu varoe uvek kad pregled pokaže da je ukupna populacija krpelja u košnici ekvivalentna broju od 2500 krpelja (Ćirković i sar., 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982).

• Proveriti broj krpelja u nekoliko košnica nakon tretmana da bi se utvrdila efikasnost.

Organska proizvodnja

U organskoj proizvodnji, procedura je ista kao i u konvencionalnoj, jedino što je u ovom slučaju neophodno upotrebiti organske supstance za kontrolu varoe, kao što su mravlja kiselina u rano proleće, posle medobranja, i mlečna ili oksalna kiselina kasno u jesen uz strogo pridržavanje uputstava za upotrebu (videti poglavlja o primeni organskih kiselina u kontroli varoze).

Pošto se radi o komercijalnoj proizvodnji koja zahteva rad sa velikim brojem društava, primenu mravlje kiseline obaviti u dugoročnom tretmanu (15% mravljom kiselinom u kaseti, 65% kiselinom na letu, 65% kiselinom upotrebom celuloznih apsorbujuih materijala i 60% kiselinom primenom plastičnih isparivača i kompresionog fumigatore „EKO FOG 2000“). Tokom sezone je neophodno primeniti biotehničke mere borbe protiv varoze u svakoj prilici kada je racionalno (Mladenović i sar. 2003). Tretman obaviti korišenjem organskih supstanci za kontrolu varoe uvek kad pregled pokaže da je ukupna populacija krpelja u košnici ekvivalentna broju od 2500 krpelja (Ćirković i sar., 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d ; Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982). Na kraju proveriti efikasnost tretmana.


PROIZVOĐAČI MATICA

Konvencionalna proizvodnja

• Tretirati sva odgajivačka društva i nukleus društva u rano proleće, a u jesen nukleuse koji će ponovo biti spojeni.

• Upotrebiti registrovane supstance za kontrolu varoe (Čupić, 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982) uz strogo pridržavanje naznačenih uputstava za upotrebu.

• U jesen koristiti supstance koje nisu korišćene u proleće da bi izbegli razvoj krpelja rezistentnih na hemijske preparate (npr. Matisan u rano proleće i mravlja kiselina u jesen).

• Obezbediti dovoljan broj društava za proizvodnju trutova neophodnih za parenje matica, obzirom da varoa utiče na smanjenje broja trutova.

• Tretirati društva za proizvodnju trutova najmanje 40 dana unapred, tj. 40 dana pre sazrevanja trutova namenjenih za parenje sa maticama.

• Pregledati trutovsko leglo da li ima varoe koristeći tehniku skidanja poklopčića sa zatvorenog trutovskog legla pomoću pčelarske viljuške (Ćirković i sar, 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982).

• Pregledati 10% odgajivačkih društava koristeći jednu od metoda opisanih u radu Ćirković i sar, 2003, svakog drugog meseca tokom aktivne pčelarske sezone.

• Preduzeti tretman koristeći registrovane supstance za kontrolu na svakoj odgajivačkoj košnici uvek kada pregled pokaže da je ukupna populacija krpelja ekvivalentna broju od 2500 krpelja.

• Proveriti broj krpelja u nekim košnicama nakon tretmana u cilju utvrđivanja njegove efikasnosti.

• Kao odgajivačke, odabrati one matice koje su pokazale najbolje rezultate u pogledu higijenskog ponašanja i supresije reprodukcije krpelja (SMR) (Spivak & Gilliam, 1993; Stanimirović i sar., 2001a,b,c; Stanimirović i sar., 2002; Vučinić i sar, 2000).

Organska proizvodnja

• Tretirati sva odgajivaka društva i nukleus društva u rano proleće, a u jesen nukleuse koji će ponovo biti spojeni.

• Upotrebiti organske supstance za kontrolu varoe, kao što su mravlja kiselina u proleće, odnosno mlečna i oksalna kiselina u jesen (videti poglavlje Upotreba organskih kiselina u kontroli varoze) uz strogo pridržavanje uputstava za upotrebu.

• Izbegavati korišenje mravlje kiseline u društvima za proizvodnju trutova, pošto se pokazalo da ta hemikalija utiče na proizvodnju trutova.

• Obezbediti dovoljan broj društava za proizvodnju trutova neophodnih za parenje matica, obzirom da varoa utiče na smanjenje broja trutova.

• Tretirati društva za proizvodnju trutova najmanje 40 dana unapred, tj. 40 dana pre sazrevanja trutova namenjenih za parenje sa maticama

• Pregledati trutovsko leglo da li ima varoe koristeći tehniku skidanja poklopčića sa zatvorenog trutovskog legla pomoću pčelarske viljuške (Ćirković i sar, 2003).

• Upotrebiti metode biotehničke kontrole varoe (cepanjem društava i drugo shodno uputstvima u radu Mladenović i sar., 2003).

• Pregledati 10% odgajivačkih društava, korišenjem jedne od metoda opisanih u radovima Ćirković i sar., 2003; Dobrić i sar., 2000, 2001; FAO/WHO, 1999; MAF, 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Stanimirović i sar., 2003d; Stanimirović i sar., 2003d Stevanović i Stanimirović, 2003; Taber III, 1982.

• Preduzeti tretman organskim kiselinama ili timolom za kontrolu varoze u svakoj odgajivačkoj košnici uvek kada pregled pokaže da je ukupna populacija krpelja ekvivalentna broju od 2500 krpelja.

• Proveriti broj krpelja u nekim košnicama nakon tretmana u cilju utvrđivanja njegove efikasnosti.

• Kao odgajivačke, odabrati one matice koje su pokazale najbolje rezultate u pogledu higijenskog ponašanja i supresije reprodukcije krpelja (SMR) (Spivak & Gilliam, 1993; Stanimirović i sar., 2001a,b,c; Stanimirović i sar., 2002; Vučinić i sar, 2000)

 

Tabela 3. INTENZITET INFESTACIJE VAROOM I DINAMIKA PREDUZETIH MERA

tabela3

 

Tabela 4. SEZONSKA DINAMIKA INFESTACIJE VAROOM I PREPORUKE

tabela4

 

 

slika6

Šema koncepta ekološke kontrole varoe u košnici tokom sezone

slika7

Praćenje stepena infestacije i smanjenje populacije krpelja u avgustu i septembru sa mravljom kiselinom ili timolom i u novembru sa mlečnom i oksalnom kiselinom predstavljaju “kamen temeljac” ove strategije (Kristiansen, 1999; Pascual, 1999; Ritter, 1999; Charriere & Imdorf, 1999; Dobri i sar., 2001; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c Stanimirović i sar., 2003d;). Jedino u slučajevima velike nekontrolisane infestacije, zapuštenih pčelinjih zajednica, neminovnost je primena Amitraza, Pericina ili Apitola (Stanimirović i sar., 2001d,e; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar, 2003a,b).


Literatura:

1. Bogdanov S, Charierre JD, Imdorf A, Kilchenmann V, Fluri P (2002) Determination of residues in honey after treatements with formic acid under field conditions. Apidologie 33 (4):399-409.

2. Bosca G (1994) Guida practica di apicolturi con agenda lavori. Milano.

3. Buchler R, Drescher W, Tornier I (1992): Grooming behavior of Apis cerana, Apis mellifera and Apis dorsata and its effects on the parasitic mites Varroa jacobsoni and Tropilaelaps clareae. Exp Appl Acarol 16: 313-319.

4. Buchler R (1994): Varroa tolerance in honey bees – occurrence, characters and breeding. Bee World 75 : 54-70.

5. Charriere JD, Imdorf A (1999) Ecological Varroa control – notes on control strategies for Central Europe. FAIR CT97-3686 „Coordination in Europe of integrated control of Varroa mites in honey bee colonies“, final tecnihal report for the period from 98-01-01 to 99-12-31, 37-42.

6.Ćirković D, Stanimirović Z, Stevanović Jevrosima (2003) Klinička slika i dijagnostika varoze. U: Z. Stanimirović (Ed.), Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj zaštiti pčela, 22. Nov, pp 16-29. Beograd.

7. Čupić Vitomir (2003) Lečenje varoze. U: Z. Stanimirović (Ed.), Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj zaštiti pčela, 22. Nov, pp 30-37. Beograd.

8. Dobrić , Vicković D, Kulišić Z (2000): Bolesti pčela. Fakultet veterinarske medicine. ISBN 86-81043-07-2. Beograd.

9. Dobrić , Stanimirović Z, Todorović Dajana, Obrenović Sonja, Bacić D (2001) Ektoparaziti i pojava virusnih infekcija–mere zaštite i suzbijanja. Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i dravstvenoj zaštiti pčela, 22. Dec, pp 19-26. Beograd.

10. FAO/WHO (1990) Evaluation of certain veterinary drug residues in food: thirty-sixth report of the joint FAO/WHO expert committe on food additives. WHO Tech Rep Ser 799 1990 12525 (c) 982-1994. Roy Pharm Soc G B Vol 81.

11. Huang Z (2001) Mite zapper – a new and effective method for Varroa mite control. Am Bee J 141 (10): 730–732.

12. Imdorf A, Bogdanov S (1999) Use of essential oil for the control of Varroa jacobsoni. FAIR CT97-3686 „Coordination in Europe of integrated control of Varroa mites in honey bee colonies“, final tecnihal report for the period from 98-01-01 to 99-12-31, 37-42.

13. Imdorf A, Charriere JD, Rosenkranz P (1999) Varroa control with formic acid. FAIR CT97-3686 „Coordination in Europe of integrated control of Varroa mites in honey bee colonies“, final tecnihal report for the period from 98-01-01 to 99-12-31, 37-42.

14. Imdorf A, Charriere JD, Bachofen B (1995a) Wann ist die Oxalsaure als Varroazid geeingnet? Schweizerische Bienen-Zeitung 7: 389-391.

15. Imdorf A, Charriere JD, Maquelin C, Kilchenmann V, Bachofen B (1995b) Alternative Varroabekampfung. Schweizerische Bienen-Zeitung 8 : 450-459.

16. Konstantinovi B, Mladenović M (1985) A contribution to the investigation of thermic treatment of bess societies in the fight against Varroa jacobsoni. XXX International apicultural congress (APIMONDIA 85), Proceedings 81, Nagoya, Japan.

17. Konstantinović B, Mladenović M, Zagrabanin G (1994) Istraživanje efekta preparata na suzbijanje varoe (Varroa jacobsoni). Jugoslovenski naučni skup za pčelarstvo sa medjunarodnim učešem, Sremski Karlovci.

18. Kristiansen P (1999) Ecological Varroa control – notes on control strategies for North Europe. FAIR CT97-3686 „Coordination in Europe of integrated control of Varroa mites in honey bee colonies“, final tecnihal report for the period from 98-01-01 to 99-12-31, 37-42.

19. MAF – Ministry of Agriculture and forestry (2001): Control of Varroa – A guide for New Zealand Beekeepers. ISBN 0-478-07958-3. Astra Print, Wellington.

20. Mladenović M, Nedić N, Stanimirović Z, Stevanović Jevrosima (2003) Biotehnike mere u borbi protiv varoze. U: Z. Stanimirović (Ed.), Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj zaštiti pčela, 22. Nov, pp 38-44. Beograd.

21. Mladenović M, Nedić N (2001) Higijensko sanitarni uslovi pčelarenja. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj zaštiti pčela, Fakultet veterinarske medicine, Beograd: 35-40.

22. Nanetti A (1999) Oxalic acid for mite control – results and review. FAIR CT97-3686 „Coordination in Europe of integrated control of Varroa mites in honey bee colonies“, final tecnihal report for the period from 98-01-01 to 99-12-31, 37-42.

23. Nedić N, Mladenović M, Popesković D, Georgijev Aneta, Mirjani G (2002) Uticaj bakar glukonata na suzbijanje Varroe jacobsoni. XV Inovacije u stočarstvu 2002, Biotehnologija u stočarstvu, 18, 5-6, 329-332.

24. Pascual MH (1999) Ecological Varroa control – notes on control strategies for South Europe. FAIR CT97-3686 „Coordination in Europe of integrated control of Varroa mites in honey bee colonies“, final tecnihal report for the period from 98-01-01 to 99-12-31, 37-42.

25. Ritter W (1999) Building strategies for Varroa control. FAIR CT97-3686 „Coordination in Europe of integrated control of Varroa mites in honey bee colonies“, final tecnihal report for the period from 98-01-01 to 99-12-31, 37-42.

26. Spivak M, Gilliam M (1993) Facultative expression of hygienic behavior of honey-bees in relation to disease resistance. J Apic Res 32: 143-147.

27. Stanimirović Z, Soldatović B, Vuinić Marijana (2000a) Medonosna pčela-Biologija pčele. Fakultet veterinarske medicine i Medicinska knjiga-Medicinske komunikacije. Beograd. pp 1-375.

28. Stanimirović Z, Mlađan V, Vuičićević Marijana, Todorović Dajana (2000b) Biološki potencijal higijenskog ponašanja medonosne pčele o otpornost na bolesti. II Savetovanje iz klinike patologije i terapije životinja. Clinica Veterinaria 2000. Jun 12-16, str. 216-220. Budva, YU.

29. Stanimirović Z, Stevanović Jevrosima, Mladenović M (2001a) Selekcija i otpornost pčela na bolesti. Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj zaštiti pčela, 22. Dec, pp 8-18. Beograd.

30. Stanimirović Z, Stevanović Jevrosima, Pejović D, Mirilović M (2001b) Hygienic and grooming behaviour in disease resistance of two honeybee ecogeographic varieties (Apis mellifera carnica) from Serbia. Mellifera 1-2: 56-61.

31. Stanimirović Z, Pejović D, Stevanović Jevrosima (2001c): Hygienic behavior in disease resisteance of two honeybee ecogeographic varieties (Apis mellifera carnica) from Serbia. XXXVII International Apiculture Congress (APIMONDIA 2001), Durban, South Africa.

32. Stanimirović Z, Stevanović Jevrosima, Mladenović M (2001d): Effects of Fumagillin to human and honeybee health. Book of abstracts. The 2nd international exhibition “INTERMIOD-2001”, Sep 14, pp 200-201. Moscow, Russia.

33. Stanimirović Z, Stevanović Jevrosima, Mladenović M (2001e): Apitol –antivarootic of the first choice–yes or no? Book of abstracts. The 2nd international exhibition “INTERMIOD-2001”, Sep 14, pp 202-203. Moscow, Russia.

34. Stanimirović Z, Pejović D, Stevanović Jevrosima, Vučinić Marijana, Mirilović M (2002) Investigations of hygienic behaviour and disease resistance in organic beekeeping of two honeybee ecogeographic varieties from Serbia. Acta Veterinaria 52(2-3): 169-180.

35. Stanimirović Z, Dobrić (2002) Varooza: etiologija, biološke i hemijske mere suzbijanja. In: M. Lazarević (Ed.), Zbornik radova IV Savetovanja iz klinike, June 10-14, pp 105-112, patologije i terapije životinja Clinica Veterinaria 2002 Budva, YU.

36. Stanimirović Z, Stevanović Jevrosima (2002) Savremena strategija suzbijanja parazita Varroa destructor sa osvrtom na molekularno genetiki aspekt selekcije pčela u funkciji rezistentnosti na varou. Zbornik radova. Meunarodni seminar na temu Pčelarenje za budućnost. Dec 14-15, pp 34-58, Niš, YU.

37. Stanimirović Z, Todorovi Dajana, Stevanović Jevrosima, Mladenović M, Janković Ljiljana, Đorđević M (2003a) Influence of cymiazole hydrochloride on mitotic and proliferative activities of cultured human lymphocytes. Acta Veterinaria (Beograd) 53(1): 47-55.

38. Stanimirović Z, Fišter Svetlana and Stevanović Jevrosima (2003b) Analysis of sister chromatid exchanges in cultured human lymphocytes treated with cymiazole hydrochloride. Acta Veterinaria 53 (5-6) 419-425.

39. Stanimirović Z, Ćirković D, Đuričić Bosiljka, Stevanović Jevrosima (2003c) Preveniranje i kontrola amerike kuge, nozemoze i varoze pčela. In: M.Lazarević (Ed.), Zbornik radova V Savetovanja iz klinike patologije i terapije June 9-13, Budva, YU: 248-253. životinja Clinica Veterinaria 2003,

40. Stanimirović Z, Stevanović Jevrosima, Mladenović M, Nedić N. (2003d) Ekološka kontrola i strategija borbe protiv varoze. II Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj zaštiti pčela, Nov 22, pp 45-66. Beograd, YU.

41. Stevanović Jevrosima, Stanimirović Z (2003) Biologija pčelinjeg krpelja Varroa destructor. U: Z. Stanimirović (Ed.), Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj zaštiti pčela, 22. Nov, pp 1-9. Beograd.

42. Taber S. III (1982): Determining resistance to brood diseases. Am Bee J 122: 422-425.

43. Vučinić Marijana, Radenković Brana, Stanimirović Z (2000) Higijensko ponašanje pčela kao oblik rezistencije na Varroa jacobsoni. II Savetovanje iz klinike patologije i terapije životinja. Clinica Veterinaria 2000. Jun 12-16, str. 221-227. Budva, YU.

44. Wongsiri S, Lekprayoon C, Potichot S (1990) Biological control of the varroa bee mite: mass rearing biological control agent by crossing the Chinese strain Apis cerana cerana with the Thai strain Apis cerana indica by artificial nsemination. Proceedings of workshop on research in agricultural biotechnology 1990. Thailand, Kosetsart University and USAID.


Zahvalnica

Autori zahvaljuju Ministrarstvu za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije na pomoći u realizaciji rada (Projekat Ev. br. 1870).

 

Preuzet sa sajta Katedre za biologiju
Fakulteta veterinarske medicine Beograd
www.vet.bg.ac.rs/~biolog
[ssba]

Коментари

Comments are closed.

EnglishFrançaisDeutschMagyarRomânăРусскийСрпски језик
Izrada sajta Tirien